Седам посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ поднијело је иницијативу у којој траже измјене Кривичног закона БиХ којим ће се напад на новинаре третирати као посебно кривично дјело.
​
ницијатива ће се наћи пред посланицима Представничког дома ПСБиХ на сједници која је заказана за понедјељак, а њом се обавезује Савјет министара БиХ да најкасније у року од 60 дана припреми и у парламентарну процедуру упути измјене Кривичног закона БиХ.

Потписници

Потписници иницијативе су посланици Аида Баручија, Саша Магазиновић, Едита Ђапо, Џенан Ђонлагић, Јасмин Емрић, Мирјана Маринковић-Лепић и Шемсудин Мехмедовић. Иницијативу је претходно разматрала и Уставноправна комисија Представничког дома ПСБиХ, која је дала зелено свјетло.

– Значајан пораст броја напада на новинаре у БиХ у периоду од 2012. до 2022. године позива на разматрање усвајања измјене закона који ће квалификовати напад на новинаре као посебно кривично дјело. Као особе које обављају функцију промовисања слободе говора и основних демократских начела слободне дебате и информисања јавности, новинари требају бити заштићени од физичког насиља – истиче се у иницијативи.

Додаје се да је недопустив било какав вид застрашивања или угрожавања безбједности оних који извјештавају јавност о догађајима и појавама у друштву, поготово насилничко понашање према новинарима и пријетње њиховим породицама.

Посланици у иницијативи подсјећају да линија за помоћ новинарима у БиХ у задњих неколико година биљежи пораст пријетњи и напада на новинаре, а посебно су у порасту пријетње у онлајн простору.

Покушај убиства

Истиче се да је у посљедње три године та линија регистровала више од 143 кривична дјела почињена према новинарима, међу којима су један покушај убиства, пријетње смрћу, физички напади и кршења права којима се угрожава њихова безбједност.

– Новинари тренутно нису у могућности да поднесу адекватну кривичну пријаву, која ће бити у складу с врстом напада извршеног на новинаре. Као такав, напад на новинаре с циљем физичке повреде или пријетње не може бити пријављен, јер нема закона који дефинише радње напада на новинаре као засебно кривично дјело. Овај недостатак закона резултује у обесхрабрујуће малим бројевима кривичних пријава насиља над новинарима – наводи се у иницијативи.

Додаје се да је само у првој половини 2021. године регистровано више од 30 напада и других видова кршења права новинара у БиХ. Према подацима Удружења БХ новинари, у 2020. години забиљежено је 69 кршења новинарских права, а годину раније 56. Тек мали проценат, 30 одсто пријављених случајева напада на новинаре у БиХ је процесуиран.

– Неефикасно дјеловање надлежних органа, која се вежу за напад на новинаре, шаље обесхрабрујућу поруку јавности да особе које обављају функцију посредника између политичког и друштвеног живота, а у интересу јавности, нису заштићене од стране државе – наводи се у иницијативи о којој ће у понедјељак расправљати посланици.

Препорука

Иницијатори наведене иницијативе наводе да овим желе да подстакну и јачање саморегулаторних механизама и јавне одговорности новинара и медијских радника, као и промовисање вриједности професионалног и етичког новинарства као основу продукције и уређивања медијског садржаја .

– Препознајући важност заштите и безбједности новинара, истичемо важност дефинисања статуса новинара, с обзиром на мноштво информатичких могућности којима се злоупотребљава ова професија и угрожава њен кредибилитет – наводи се на крају иницијативе.

Уколико се усвоји наведена иницијатива, тиме ће се испунити и препорука Институције омбудсмана за људска права БиХ из Специјалног извјештаја о положају и случајевима пријетњи новинарима из 2017. године.

БиХ на ниском нивоу

Према Светском индексу слободе медија за 2022. годину, који су објавили Репортери без граница (РСФ), Босна и Херцеговина је на 67. месту и налази се на деветом месту у односу на прошлу годину. У извештају РСФ за БиХ посебно се наглашава политички утицај на медије, тачније наставак "манипулације медијима у политичке сврхе, посебно на јавним медијским сервисима, али и у приватном власништву".

И у Извјештају Европске комисије за 2021. наглашена је озбиљна забринутост због политичког притиска, застрашивања и пријетњи новинарима у БиХ.

Подсјећамо , Клуб новинара Бањалука је раније подносио иницијативу којом је тражена измјена Кривичног закона РС којима би се напад на новинаре третирао као напад на службено лице.

Међутим , Народна скупштина РС није усвојила ову иницијативу, “док се не створе претпоставке да се у Кривични законик уврсте и кривична дјела против части и угледа”.

(Српска инфо)