- Цене барела нафте на светском тржишту су у последњих неколико дана у паду за више од два процента, јер инвеститори анализирају ризик од рецесије и потражње за горивом због подизања каматних стопа у великим економијама, пишу светски медији.

Међутим, то се не осећа у БиХ, где цене нафте и нафтних деривата достижу свој максимум, а проналажење горива испод 3,50 КМ постало је готово немогућа мисија, па се подразумева да возачи буду позвани да бојкотују бензинске пумпе.

Јулска испорука нафте брент за азијско тржиште пала је за 2,3 одсто, односно на 109,22 долара за барел, а сирова нафта WТИ, која се производи у САД, чак на 103,46 долара по барелу. Предвиђања кажу да би у наредних 10 дана могла да падне и испод 100 долара, преноси Ројтерс.  Из брокерске компаније "Хаитонф Фјучерс" чак су објавили да би у блиској будућности могло доћи и до повећања понуде на тржишту, јер подаци доказују да снабдијевање руском сировом нафтом није погођено колико је очекивано. Да ствар по тржиште, које је зависно од нафте из Русије, буде гора, Владимир Путин, предсједник Русије, најавио је да је ова држава у процесу преусмјеравања трговине и извоза нафте ка групи земаља БРИКС-а, као одговор на западне санкције.

Док друге земље покушавају да обуздају тешку ситуацију на тржишту, у БиХ, због недостатка решења власти, грађани путем друштвених медија траже појашњења да цена горива подивља, док вредност барела нафте пада.

"Цијене нафте су 2008. године износиле максималних 147 долара по барелу. Тада је гориво било 2,10 КМ по литру на пумпама. Прије мјесец дана (22.5.2022) гориво је коштало 134 долара по барелу, а на пумпама у БиХ је тада већ било 3,26 КМ по литру.

Задњих дана цијена горива на тржишту пада и стабилизује се на 113 долара по барелу. Наградно питање је - како је гориво 3,50 КМ?! Дакле , гориво је данас јефтиније 23 одсто него 2008. године , али је литар на пумпама скупљи преко 70 одсто у односу на тај период", наводи се у статусу који кружи друштвеним мрежама.

Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику, не очекује да ће надлежни предузети нешто да ублаже овај удар на потрошаче. Не желећи, како каже, да оправдава дистибутере због података о којима расправљају грађани, Бечаревић појашњава да је основна разлика сада у односу на 2008. годину то што је курс долара много већи.

"Реално , рафинерије сада имају много веће трошкове производње, али и инпуте него што су биле тада. Овде сада имамо санкције русији, а оне су промењене у правцима снабдевача робом", рекао је Бечаревић за "Независне новине".
Потрошачи са друге стране поново поручују да БиХ може, али једноставно не жели да реагује на ове неприлике, што је показала одбијањем ограничавања акциза.

"Морамо тражити алтернативе или друге могућности попут земаља у региону. Није да нема пара", сматра Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача"Реакција" из Бањалуке.

Чињеница да надлежни не реагују није изненађење, јер неспособни људи седе на нашим позицијама, каже за "Независне новине" економиста Азис Суња.

"Цена нафте сада опада, тако да би такође било логично да малопродајна цена падне. Уместо да врши притисак на трговце и дистрибутере да смање цене, држава их подржава", рекао је Суње.

Бечаревић је мишљења да би све то требало да обухвати више инспекција, јер је контрола марже, каже, незаменљива.
"У ФБиХ има 721 пумпа. Чињеница је да није једноставно то обићи, али унутар једног деривата имамо распон цијена од 50 до 60 фенинга. То указује да можда има одређених манипулација", наводи Бечаревић.

А , по друштвеним мрежама шири се позив грађанима за организовани бојкот сипања горива на бензинским пумпама у знак протеста због неконтролисаног раста цијена нафте и нафтних деривата. У позиву се истиче да током наредног викенда (25-26. јун) грађани не сипају гориво и на тај начин укажу на неприхватљив раст цијена.

(Независне)