ЕУ НЕ ДИЖЕ РАМПУ ДОК БИХ НЕ ИСПУНИ УСЛОВЕ :: Semberija INFO ::

 

ЕУ НЕ ДИЖЕ РАМПУ ДОК БИХ НЕ ИСПУНИ УСЛОВЕ


Foto
Европски савјет није одобрио кандидатуру за БиХ упркос снажном лобирању појединих земаља да до тога ипак дође.

Умјесто кандидатуре, највише европско тијело усвојило је компромисно рјешење у којем се истиче да се од Европске комисије тражи да помогне БиХ да убрза реформе, посебно у складу с договором лидера постигнутим уз посредовање Шарла Мишела, предсједника Европског савјета, и Жозефа Борела, високог представника ЕУ за спољну политику.

Тиме се се, у принципу, оствариле прогнозе и очекивања која смо изнијели прије овог самита, јер је неколико земаља, а посебно Њемачка, инсистирало да БиХ не може напредовати док се не смири политичка ситуација у БиХ. То је посебно постало јасно након што је Оливер Вархеји, европски комесар за проширење, изјавио да БиХ треба да ради на испуњавању 14 услова прије добијања кандидатуре. 

У закључку европских лидера је наведена веома слична формулација, у којој се позива да бх. лидери раде на испуњавању бриселског споразума.

"Европски савјет је спреман да додијели кандидатски статус за БиХ, и с тим циљем позива Комисију да у најкраћем року извијести Савјет о имплементацији 14 кључних приоритета који су наведени у Мишљењу, с посебном пажњом на оне закључке који се односе на суштински сет реформи како би Европски савјет могао да се врати одлучивању о овом питању", наведено је у кључном закључку за БиХ.

Позив на имплементацију изборне реформе, која је такође нашла мјесто у закључцима, вјероватно је дјело хрватске дипломатије, која жели помоћи хрватском народу у БиХ да дође до изборне реформе коју они могу прихватити, али значајну улогу у корист БиХ су одиграли и Аустрија и Хрватска, као и још неколико земаља.

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, каже за "Независне" да су разлози за недобијање кандидатуре које су неке земље наводиле недостатак напретка, билатералне санкције према РС, као и присуство ОХР-а и његове одлуке у вези с финансирањем избора.

"Еуропска комисија кроз Делегацију у Сарајеву сада ће ствари покушати погурати напријед. С обзиром на то да од редовног извјештаја Еуропске комисије, који излази некада на јесен, овиси одлука о кандидатском статусу, сигуран сам да ће покушати охрабрити политичаре у БиХ да до његовог објављивања ураде што више ствари.

Земље чланице у својим закључцима посебан акценат међу 14 приоритета ставиле су на проведбу
'супстанцијалних' реформи без навођења о којим реформама се ради. С обзиром на досадашњи однос Еуропске комисије према БиХ, уобичајену предизборну динамику у БиХ и због укупног слома политике проширења ЕУ према региону, нисам оптимиста", истиче он.

С обзиром на то да ће због имплементације изборних резултата формирање нових власти у најоптимистичнијем случају узети неколико мјесеци, извјесније је очекивати да БиХ кандидатски статус добије на прољеће, ако нове власти покажу политичку спремност на компромисе. Теоретски, могуће је да Делегација ЕУ покуша да покрене разговоре и током љета, али досадашња пракса показује да је тешко постизати компромисе у јеку изборне кампање.

У Хрватској предсједник и премијер потпуно различито тумаче закључке о БиХ. Док Зоран Милановић, предсједник Хрватске, сматра да је Андреј Пленовић, премијер Хрватске, издао хрватски народ, Пленковић сматра да је Хрватска дипломатским радом остварила добар посао.

Роберт Голоб, премијер Словеније, рекао је да је позитивно што је БиХ извучена из европског заборава и што је постављен временски оквир за поновну расправу о кандидатури.

"Нисам разочаран и мислим да је дошло до важног помака на ту тему, вођена је врло продубљена расправа", рекао је Голоб.

(Танјуг)