Термоелектране на угаљ на Западном Балкану поново су у 2021. кршиле законодавство о загађењу зрака емитујући пет пута више сумпор-диоксида него што је дозвољено и 1,8 пута више прашине, наводи се у извјештају који је данас објавила мрежа ЦЕЕ Банквоч, а подржао Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).

Ступање на снагу нових законских стандарда 1. јануара 2018. требало је да донесе смањење смртоносног загађења зрака, наводи се у саопштењу и додаје да се то у пракси није десило.

Нови извјештај „Ускладити или затворити“ показује да су емисије прашине из постројења на угаљ укључених у националне планове за смањење емисија Босне и Херцеговине, Косова, Сјеверне Македоније и Србије порасле у 2021. години односу на претходне године, док су само емисије сумпор-диоксида благо смањене.
Регионални лидер у загађењу у 2021. и даље је Босна и Херцеговина.

Термоелектрана Угљевик је 2021. поново емитовала највише сумпор-диоксида у региону – 86.774 тоне, иако је инсталирана опрема за одсумпоравање по цијени од 85 милиона еура.

Највећи емитер прашине у 2021. години била је термоелектрана Гацко у Босни и Херцеговини, чије су емисије више него утростручене у 2021. години – на 4.960 тона, или 16 пута више него што је дозвољено, а разлози за ово огромно повећање нису саопштени.

Што се тиче Србије, Костолац Б је коначно почео да смањује емисије сумпор-диоксида 2021. године, али Електропривреда Србије још није прибавила употребну дозволу за постројење за одсумпоравање, осам мјесеци након подношења захтјева за њено издавање.

Костолац Б је током 2021. године емитовао 26.015 тона сумпор диоксида, што је значајно смањење у односу на 95.097 тона у 2020, али и даље 1,6 пута више од дозвољеног.

Костолац А2 је у 2021. био највећи загађивач у смислу прекорачења појединачне границе загађења, емитујући 13 пута више сумпор-диоксида од дозвољене границе.

(Н1)