САРАЈЕВО - Спољни сарадници запослени у институцијама БиХ лани су добили из буџета више од 6,8 милиона марака, а иако се годинама надлежнима скреће пажња на овај сумњиви вид запошљавања, пракса је остала иста.
​
Према подацима до којих је дошла Канцеларија за ревизију на том нивоу власти, а који су објелодањени у њеном најновијим годишњем извјештају гдје су анализирали извршење буџета институција БиХ за 2020. годину, по основу уговора о дјелу те уговора о привременим и повременим пословима искеширано је 6,88 милиона, од чега је 5,1 милион за уговоре о дјелу те 1,8 за привремене и повремене послове.

- У односу на 2019. годину укупни издаци већи су за 950.000 - пише у ревизорском извјештају. 

Основна карактеристика уговора о дјелу је да се он закључује за обављање конкретног посла за унапријед уговорену накнаду и на одређени период, тако да особа која закључи такав уговор нема статус запослене особе, односно не заснива радни однос, тако да нема права на боловање, годишњи одмор, регрес и друге накнаде. Увидом у појединачне извјештаје утврђено је, међутим, да у одређеном броју институција још постоји пракса дугогодишњег ангажовања особа по уговору о дјелу за обављање послова који чак и према опису одговарају систематизованим радним мјестима.

- Дио уговора је закључен током читаве године, што нам указује да се не ради о краткорочном ангажману и обављању једнократних конкретних послова, него да је ријеч о цјелогодишњем ангажману за који се исплаћују мјесечни износи, односно плате. Постоје и случајеви гдје се наизмјенично путем уговора о раду и уговора о дјелу врши ангажман особа, а неријетко и да након таквог вида ангажмана, те послије конкурсне процедуре, та особа и добије стални радни однос. Овакав вид запошљавања фаворизује исте и даје додатну предност у односу на особе које имају све квалификације за одређено радно мјесто, али се први пут јављају на конкурс за одређену позицију - истакнуто је у извјештају.

Поново је подвучено и да уговор о дјелу представља нетранспарентан вид запошљавања и посебно осјетљиву категорију, првенствено у јавном сектору, јер се ради о јавном новцу и свака потрошња захтијева спровођење принципа економичности, транспарентности и једнакости.

Да се мора водити рачуна о штедњи у институцијама БиХ те о смањењу броја уговора о дјелу, годинама упозоравају и из невладиног сектора, али и из Парламента БиХ, указујући да није тајна да су појединци запошљавани за послове за које неко већ прима плату. На нивоу БиХ у 75 институција је запослено готово 23.000 особа, од чега око 10.000 у ресору одбране.

Препоруке

Ревизори су указали да Министарство финансија и трезора БиХ, у сарадњи са ресором правде, треба да успостави јединствена правила и критеријуме за ангажман спољних сарадника. Осим тога, траже и више пажње приликом анализе захтјева буџетских корисника на позицији уговора о дјелу.

(ГласСрпске)