СПОРНИ МАНДАТИ И ГРАНИЦЕ ИЗБОРНИХ ЈЕДИНИЦА
САРАЈЕВО - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је у парламентарну процедуру доставила списак на којем су побројане ствари које је потребно уводити, али и мијењати у изборном процесу, чиме би била и ојачана улога те комисије у одређеним поступцима.
Своје виђење измјена и допуна Изборног закона руководство ЦИК-а БиХ је сажело у извјештају о спровођењу закона из њихове надлежности за 2020. годину, који потписује предсједник ЦИК-а БиХ Жељко Бакалар, а који је већ стигао у Парламент БиХ.
На почетку је поновљен став да је у наредном периоду потребно посветити пажњу даљем унапређењу изборног законодавства уз активан ангажман чланова ЦИК-а, прије свега у раду Интерресорне радне групе. Њихов став је да група ради на измјенама изборног законодавства или да буде усвојен нови закон у који би биле уграђене препоруке комисија. Већина смјерница ЦИК-а води у правцу дигитализације процеса, а поново су апострофирали и спровођење пресуде Суда за људска права у Стразбуру и Уставног суда БиХ. Једна од препорука је и да надлежни преиспитају и ажурирају број особа с бирачким правом, а које имају статус расељене особе, у смислу заштите интегритета Централног бирачког списка.
- Потребно је преиспитати број мандата и границе изборних јединица у складу с одредбама Изборног закона БиХ, али и интензивирати активности у вези са питањем ентитетског држављанства за бираче из Брчко дистрикта БиХ као предуслов за њихово гласање на општим изборима - кажу у ЦИК-у.
У ЦИК-у сматрају да је потребно прецизирати и одредбе које ће онемогућити вођење изборне кампање изван прописаног периода, односно постојање “забрањене кампање” прије званичног почетка 30 дана до дана избора, као и да предсједник/замјеник у бирачком одбору буду нестраначке личности. На ЦИК-овом списку је и члан у којем се наводи да је потребно прописати обавезу ЦИК-а да на захтјев бирача и политичких субјеката даје мишљење о спровођењу Изборног закона те да се његово мишљење тражи и приликом регистрације политичких странака. Подвукли су и да је измјене Изборног закона потребно донијети благовремено да би могли усвојити неопходни сет подзаконских прописа и инсталирати одговарајуће софтвере, уз нагласак да на свим промјенама треба радити у неизборној години.
Актуелни сазив Интерресорне радне групе за измјене и допуне изборног законодавства у мају је добио зелено свјетло за рад, а до љетне паузе одржано је неколико сједница на којима су анализиране одредбе Изборног закона. Међутим, због нарушених односа на домаћој политичкој сцени до којих је довело наметање одлуке бившег високог представника Валентин Инцка о забрани негирања геноцида, неизвјесно је када ће се чланови Интерресорне радне групе наћи на окупу јер је чине посланици, делегати и министри из све три конститутивна народа у БиХ.
Јаче санкције
Руководство ЦИК-а БиХ осврнуло се и на област финансирања политичких партија. На листи приједлога пише да је потребно преиспитати и избалансирати постојеће законодавство у области организовања и политичког дјеловања странака, унаприједити транспарентност финансирања кампање те увести строже казне за незаконито финансијско пословање.
(Независне)
Своје виђење измјена и допуна Изборног закона руководство ЦИК-а БиХ је сажело у извјештају о спровођењу закона из њихове надлежности за 2020. годину, који потписује предсједник ЦИК-а БиХ Жељко Бакалар, а који је већ стигао у Парламент БиХ.
На почетку је поновљен став да је у наредном периоду потребно посветити пажњу даљем унапређењу изборног законодавства уз активан ангажман чланова ЦИК-а, прије свега у раду Интерресорне радне групе. Њихов став је да група ради на измјенама изборног законодавства или да буде усвојен нови закон у који би биле уграђене препоруке комисија. Већина смјерница ЦИК-а води у правцу дигитализације процеса, а поново су апострофирали и спровођење пресуде Суда за људска права у Стразбуру и Уставног суда БиХ. Једна од препорука је и да надлежни преиспитају и ажурирају број особа с бирачким правом, а које имају статус расељене особе, у смислу заштите интегритета Централног бирачког списка.
- Потребно је преиспитати број мандата и границе изборних јединица у складу с одредбама Изборног закона БиХ, али и интензивирати активности у вези са питањем ентитетског држављанства за бираче из Брчко дистрикта БиХ као предуслов за њихово гласање на општим изборима - кажу у ЦИК-у.
У ЦИК-у сматрају да је потребно прецизирати и одредбе које ће онемогућити вођење изборне кампање изван прописаног периода, односно постојање “забрањене кампање” прије званичног почетка 30 дана до дана избора, као и да предсједник/замјеник у бирачком одбору буду нестраначке личности. На ЦИК-овом списку је и члан у којем се наводи да је потребно прописати обавезу ЦИК-а да на захтјев бирача и политичких субјеката даје мишљење о спровођењу Изборног закона те да се његово мишљење тражи и приликом регистрације политичких странака. Подвукли су и да је измјене Изборног закона потребно донијети благовремено да би могли усвојити неопходни сет подзаконских прописа и инсталирати одговарајуће софтвере, уз нагласак да на свим промјенама треба радити у неизборној години.
Актуелни сазив Интерресорне радне групе за измјене и допуне изборног законодавства у мају је добио зелено свјетло за рад, а до љетне паузе одржано је неколико сједница на којима су анализиране одредбе Изборног закона. Међутим, због нарушених односа на домаћој политичкој сцени до којих је довело наметање одлуке бившег високог представника Валентин Инцка о забрани негирања геноцида, неизвјесно је када ће се чланови Интерресорне радне групе наћи на окупу јер је чине посланици, делегати и министри из све три конститутивна народа у БиХ.
Јаче санкције
Руководство ЦИК-а БиХ осврнуло се и на област финансирања политичких партија. На листи приједлога пише да је потребно преиспитати и избалансирати постојеће законодавство у области организовања и политичког дјеловања странака, унаприједити транспарентност финансирања кампање те увести строже казне за незаконито финансијско пословање.
(Независне)
