Владимир Митрић, дугогодишњи стални дописник „Вечерњих новости“ из Лознице, Шапца, Републике Српске и БиХ, који је проглашен за почасног члана Српске краљевске акдемије научника и умјетника, на Видовдан 2018 године, на свечаној сједници у Лозници, на Видовдан ове године, у уторак, у здању Универзитета Уједињених нација, биће проглашен за дописног члана СКАНУ, рекао нам је акадмеик др Драган Дамјановић,  председник СКАНУ.
 
Митрић је, и по занимању и по образовању, новинар. Новинарством се бави пуне четири деценије, од чега више од 35 љета професионално.
 
СКАНУ наставља традицију институције чији је први предсједник био Јосиф Панчић, а међу предсједницима и знаменити наш и свјетски научник др Јован Цвијић, а која, данас, има у својим редовима, поред осталих више од 100 доктора наука и универзитетских професора из земље и иностранства.
 
-Митрић је добитник мноштва признања СКАНУ, као човјек који је, у два наврата, сјајно, као предсједник Организационог одбора, организовао нашу највећу научну, културну, умјетничку и духовну манифестацију „Видовданска лоза“ -каже академик Дамјановић. -Јако је заслужан што је постваљен споменик Дарји Александровној, Рускињи, на Гучеву, која је дала живот збврињавајући и соколећи српске јунаке на почетку „битке међу облацима“ у октобру 1914. године. -Открио је бесједу која је била на сахрани Вука Караџића, први је објавио текстове Исидоре Секулић о владики Николају у новинама, пред објављивање њених сабраних дјела која је приредио протођакон др Љубомир Ранковић у тадашњем „Гласу Цркве“.
 
На његову и иницијативу његових пријатеља из СКАНУ и Епархије шабачке, од заборава је отргнут чувени епископ СПЦ Валеријан Стефановић Лешничанин, Јадранинн, који је био први епископ шумадијски и владика који је, свим срцем и снагом својом, збрињавао српске избјеглице у престоном Београду у време Другог свјетског рата.
 
Владимир Митрић је, каже Дамјановић, изузетно заслужан за обнову Вукове спомен куће, којој је пријетило обрушавање о чему свједоче и стране у књизи“Сви Вукови сабори“ у издању ЦК „Вук Караџић“, али и за реафирмацију те највеће културне светковине код Срба, која је била сведена на локални ниво.
 
Добитник је Повеље и Плакете града Лозница.Носилац је Оредена светог владике Николаја Велимировића, двије грамате СПЦ, године 2002 проглашен је за новинара године „Вечерњих новости“, четири године касније добија признање за највећу новинарску храброст у Србији и ЦГ „Милан Пантић“, који додјељује Компанија Новости, УНС, НУС и ЈП „Пут“ у Пантићевој родној Јагодини.Године 2019 Митрић добија највише могуће признање „Вечерњих новости“ -награду за животно дјело „Слободан Глумац“,  као најмлађи њен добитник од када се додијељује.
 
Овјенчан је и повељом „Олимпијаде хуманости“ Дјечије амбасаде „Међаши“, чији је потпредсједник Колегијума за Србију већ годинама.
 
-Митрићева и идеја његових пријатеља из Епархије шабачке и СКАНУ била је и да се постави спомен обиљежје на кућу у Шапцу у којој је живјела наша чувена списатељица и прва жена академик СКАНУ код нас Исидора Секулић -истиче академик Дамјановић.
 
-Владимир је био члан Оргнаизационог одбора за обиљежавање 700 година Манастира Троноша и иницијатор, из реда вјерника, за канонизацију троношког архимандрита Стефана Јовановића, што је прихватио Свети архијерејски сабор СПЦ и уписао га у књиге светих. Био је и дио Одбора за изградњу Спомен храма на Мачковом камену у знак сјећања на јунаке те и битке на Дрини, поводом вијека од завршетка Првог свјетског рата као и за уређење порте Саборне цркве светих апостола Петра и Павла у Шапцу. За изградњу цркве на чувеном пољу Тичару код Лознице проглашен је за добротвора. Учесник је великог броја хуманитарних акција, вриједан, храбар, одважан, образован, правдољув, искрени човјекољубац, врстан као пријатељ, комшија суграђанин, сународник и познаник.
 
Митрић је добитник награде „Миша Анастасијевић“, коју додијељују универзитети у Новом Саду, Београду, Источном Сарајеву и Бањалуци са привредним коморама Србије и Републике Српске и новосадске „Медиа инвент“. Већ година, после добијања тог признања, често је у жирију за додјељивање тог престижног признања. Један је од кључних аутора дјела „Хероји и неимари“, чији је покровитељ Влада Србије, објављеног на 950 страница, која свједоче о 400 добитника тог признања на обје обале Дрине и Саве.