Повећани увоз и извоз из БиХ, економисти тврде да нема помака у домаћој привреди
Извоз роба и услуга из наше земље, али и увоз, значајно су повећани у овој години и већи од 40 одсто. Ове бројке, тврде економисти, нису неочекиване с обзиром на енормна поскупљења, али и чињеницу да се свијет након пандемије коронавируса враћа у нормалу. У сваком случају не ради се о неком опоравку и искораку наше привреде.
Укупна спољнотрговинска размјена Босне и Херцеговине у периоду јануар – мај износила је 19 и по милијарди марака уз покривеност увоза извозом од 67,7 одсто.
Вриједност извоза у првих првих пет мјесеци била је 7,5 милијарди КМ, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Увоз је достигао 12 милијарди марака, што је повећање за 42,5 одсто.
Ове бројке треба, по мишљењу економиста, узети са великом резервом, јер ниједан податак не указује да је дошло до било каквог помака у домаћој привреди. Разлог раста су енормно веће цијене.
Стагнацију потврђују и приходи од царина. Иако је увоз увећан, то се није много одразило на приходе по овом основу када је ријеч о структури укупних прихода од индиректних пореза.
"Приходи од царина су практично слични некако сваке године. Они чине око 4 посто укупно прикупљених прихода. У овој години у пет мјесеци је то износило негдје око 160 милиона марака", каже портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић.
А ти приходи од царина би могли бити и мањи уколико би Босна и Херцеговина приступила иницијативи "Отворени Балкан", сматрају у Управи за индиректно опорезивање. Економисти не мисле тако. Тврде да би корист била далеко већа од евентуалног губитка по основу царина.
"Поставља се питање како би се то одразило на приходе сваке од тих чланица. У сваком случају Управа је институција која ће провести сва законска рјешења. На политици је да се договори. Да види да ли има или нема предности за једну јединствену царинску балканску унију. А ако хоћете моје особно мишљење. Ја нисам присталица те идеје", истиче Миро Џакула, директор УИО БиХ.
"Отворени Балкан нема никакве негативне или лоше консеквенце за БиХ. Никакве. Оно чега се људи у политичком животу Сарајева боје је нешто што ја као економски аналитичар могу да оцјеним је страх од неке нове Југославије. То је потпуна будалаштина. Циљ је да нам послови и бизнис боље функционишу", каже економски аналитичар Зоран Павловић.
БХРТ
Укупна спољнотрговинска размјена Босне и Херцеговине у периоду јануар – мај износила је 19 и по милијарди марака уз покривеност увоза извозом од 67,7 одсто.
Вриједност извоза у првих првих пет мјесеци била је 7,5 милијарди КМ, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Увоз је достигао 12 милијарди марака, што је повећање за 42,5 одсто.
Ове бројке треба, по мишљењу економиста, узети са великом резервом, јер ниједан податак не указује да је дошло до било каквог помака у домаћој привреди. Разлог раста су енормно веће цијене.
"Улазни елементи и једначине су већи и самим тим и приходи су већи по волумену. Међутим кад гледамо по неким другим мјерилима по тонама и дургим количинама видимо да тај раст није на нивоу 2018. и 2019. године", наводи економски аналитичар Александар Љубоја.
Стагнацију потврђују и приходи од царина. Иако је увоз увећан, то се није много одразило на приходе по овом основу када је ријеч о структури укупних прихода од индиректних пореза.
"Приходи од царина су практично слични некако сваке године. Они чине око 4 посто укупно прикупљених прихода. У овој години у пет мјесеци је то износило негдје око 160 милиона марака", каже портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић.
А ти приходи од царина би могли бити и мањи уколико би Босна и Херцеговина приступила иницијативи "Отворени Балкан", сматрају у Управи за индиректно опорезивање. Економисти не мисле тако. Тврде да би корист била далеко већа од евентуалног губитка по основу царина.
"Поставља се питање како би се то одразило на приходе сваке од тих чланица. У сваком случају Управа је институција која ће провести сва законска рјешења. На политици је да се договори. Да види да ли има или нема предности за једну јединствену царинску балканску унију. А ако хоћете моје особно мишљење. Ја нисам присталица те идеје", истиче Миро Џакула, директор УИО БиХ.
"Отворени Балкан нема никакве негативне или лоше консеквенце за БиХ. Никакве. Оно чега се људи у политичком животу Сарајева боје је нешто што ја као економски аналитичар могу да оцјеним је страх од неке нове Југославије. То је потпуна будалаштина. Циљ је да нам послови и бизнис боље функционишу", каже економски аналитичар Зоран Павловић.
БХРТ
