БАЊАЛУКА - Енергетска криза која дрма цијели свијет, а огледа се у несташици одређених енергената и наглом скоку цијена, прије свега природног гаса, наставиће се и у наредном периоду и сигурно ће се одразити на домаће тржиште.
Каже ово за “Глас Српске” директор “Крајинапетрола” Милован Бајић, истичући да дугорочно и глобално гледано улазимо у период скупе енергије и хране, ком се не може наслутити крај. До ових поремећаја дошло је, како је објаснио, због одређених геополитичких игара на тржишту гаса, психолошког ефекта, страха и повећане потражње, а што се на крају рефлектовало и на раст цијена других енергената, а прије свега нафте. 
​
- На цијену енергената утичу разни економски и тржишни фактори, али, наравно, и сама геополитика. Показало се да је основни проблем то што извори енергије нису равномјерно распоређени, а ни сама потрошња - каже Бајић.

Друга важна ствар за схватање ове несташице гаса и енормног раста цијена лежи и, како је истакао, у чињеници да су САД константно покушавале да саботирају Русе на европском тржишту енергената, с циљем да прогурају свој укапљени ТНГ гас. Ситуација се додатно закомпликована послије њихове одлуке да обуставе производњу овог гаса из нафтних шкриљаца.

- Европа се сада због једне погрешне енергетске политике нашла у незавидном положају. Било је за очекивати да Руси дигну цијене свог гаса. Западна Европа је до сада “расла” на јефтиним руским енергентима, лагодно и фино живећи. Сада је то промијењено, а поготово јер је руским компанијама много интересантније и профитабилније азијско тржише. Ако се овоме додају и проблеми са каналима дистрибуције, због спора Кремља и Кијева, све то је додатно подстакло овај вртоглави раст цијена, тако да сада видимо тај ефекат спојених посуда - објаснио Бајић, наводећи да је мишљења како ова енергетска криза сигурно неће заобићи ни нас, због све веће глади у свијету за енергентима, а која из године у годину може бити само већа, баш као и њихова цијена.

Када је у питању домаће тржиште, Бајић не вјерује да су могуће несташице неких енергената, наводећи да је тренутно једини проблем набавка нових количина течног гаса, којег готово и да нема у понуди на свјетском тржишту. 

- Имамо понуду из Албаније коју важемо, јер је цијена много већа од досадашње. Колико је поремећено тржиште може се видјети из примјера да и Хрватска планира да са њима склопи уговор. Наравно да је проблем и што Рафинерија нафте у Броду не ради. Српска нема ни робне резерве, а ни озбиљних складишних капацитета којима би евентуално могла амортизовати скок цијена или евентуалне несташице - каже Бајић.

Упозорава да у блиској будућности треба очекивати и раст цијена електричне енергије, што због отварања тржишта у БиХ, што због потписаног Споразума о приступу енергетској заједници, а који, између осталог, предвиђа и увођење еколошких такси.   

- Увођење ових такси је за нас проблематично зато што смо мали, а емитујемо много угљен-диоксида. Наравно, ни прелазак на обновљиве изворе неће бити лак, а утицаће и на раст цијена струје. Земље које у наредном периоду успију да буду што више енергетски самосталније моћи ће да нађу начина да одговоре на све ове изазове, јер не треба заборавити да цијене енергената директно утичу на економију и привредна кретања - поручио је Бајић.

Нема лова у мутном

Према ријечима Бајића, код нас се врло често провлачи и намеће погрешна теза да дистрибутери нафте и нафтних деривата наводно у оваквим ситуацијама и околностима “лове у мутном”. То, како каже, није истина јер су дистрибутери само посредници који раде са маржама лимитираним уредбама Владе Српске. 

- Оне су око 25 фенинга по једном литру, али ми тренутно радимо са маржама које су много мање и на граници рентабилности. Људи треба да знају да ми не можемо утицати на то колико ће који енергент да кошта - додао је Бајић.

(Глас Српске)