Брачни пар Кокановић из семберског села Горње Црњелово у браку је 11 година. Иако су веома млади, као родитељи су се остварили четири пута и имају три дјечака и дјевојчицу. Њихову породицу чине мама Жељка (33), тата Радан (35), најстарији син Марјан, који има десет година, Секула, који је стар осам година, кћерка Мила, која има двије године и најмлађи Ђорђе стар је три мјесеца.

Старији дјечаци  похађају Основну школу „Свети Сава“ у Горњем Црњелову. Марјан је четврти разред, а Секула други. Поред редовне школе, Марјан  иде и у Основну музичку школу „Стеван Стојановић Мокрањац“ у Бијељини и ученик је првог разреда, док најмлађи чланови проводе вријеме код куће са мамом, док је тата на послу, а браћа у школи.



- Прије него што је Марјан почео похађати Основну музичку школу „Стеван Стојановић Мокрањац“ ишао је у Музичку школу „Корнелије Станковић“, гдје је учио да свира хармонику клавирку и са школом је одлазио на разна такмичења, те остваривао веома запажене резултате. Нажалост, школу смо морали промијенити, због његове велике жеље да научи да свира хармонику дугметару. Као и Марјан, и Секула показује интересовање за музику, али за виолину и тренутно се припремамо за упис у музичку школу ове године. Као и браћа, Мила, иако је још увијек мала, показује велико интересовање за музику, док је Ђорђе још увијек само посматрач“, казала је мама Жељка.



Радан је запослен у фирми „Полигарден“, али након радног времена Жељка и он пружају услуге кошења и уређивања дворишта, дубинског чишћења намјештаја, као и припрему хране за мања славља у виду кетеринга, јер, како кажу, у овом времену се морају радити разни послови да би се опстало. Кокановићи су истакли да обоје потичу из вишечланих породица, Жељка има млађу сестру и браћу близанце, док Радан има млађег брата и сестру.



- Захвални смо Господу што нас је благословио нашом дјечицом. Обоје потичемо из вишечланих породица, па смо тако и ми били сигурни у нашу одлуку да их имамо што више. Што се тиче проширења породице, жеља је увијек ту, јер сваки нови члан је донио у наш дом нове осјећаје, али и још јачу и већу љубав између свих нас, а то се не може ријечима рећи, ни описати. Ипак, све је у Божијим рукама, па тако и то. Родитељство је једна од најљепших улога у животу ако нас питате, али је и велика одговорност“, истакли су Кокановићи.

Мама Жељка и тата Радан кажу да је живот у вишечланој породици турбулентан и да ништа није тешко када сте организовани, али да има дана када се „коцкице не сложе“.

- Када живите у породици као што је наша ту има много посла, игре, али некада и несугласица. Све је то нормално, јер не тече увијек „мед и млијеко“, иако би сви вољели да је тако. Потребно је све ускладити, свакоме посветити пажњу, али и стићи на све активности, нпр. некада се догоди да заборавимо неко од дјеце послати на рођендан код другара, али нам нико не замјери. Мислимо да свака породица у суштини функционише исто, са малим разликама. Волимо да смо сви увијек заједно и да једни без других нигдје не идемо, јер када смо скупа само се тада осјећамо потпуни“, кроз осмијех су казали Жељка и Радан, а Жељка је додала да њихов дан почиње рано ујутру.



- Први од куће на посао одлази супруг, а ја остајем код куће и онда крећемо са јутарњим ритуалима, као што је спремање Миле и Ђорђа, јер су Марјан и Секула већ велики и све обављају сами. Након тога све зависи који је дан у питању, одлазимо у музичку школу гдје Марјан има часове, сви скупа, наравно. Послије часова у музичкој школи, момци одлазе у школу гдје им настава почиње послије подне. Након повратка супруга са посла и дјеце из школе, заједно ручамо и онда, опет, свако иде својим обавезама. Момци помажу што се приватних послова тиче, а ми их након завршеног посла наградимо, што је један вид мотивације. Вече нам је омиљени дио дана, јер сви једва чекамо да се спремимо за спавање и да уживамо, гледајући телевизију или се договоримо да радимо нешто друго, све зависи од њихових жеља“, кроз осмијех је истакла Кокановићева.

- Нашу дјецу учимо као и сами себе прво да буду добри Хришћани, да поштују наше обичаје и да се држе тога. Настојимо да буду добри људи, да не буду себични и бахати, ма да некада и код њих има неких испада, као и код свих. Доста разговарамо са њима, дајемо им примјере да би могли схватити о чему причамо. Наравно, постоје и казнице које су нпр. због школе, ако дође до неког пропуста или неког недоличног понашања. Мислимо да је повјерење између нас и дјеце јако важно и да ће све оно што им ми говоримо кад-тад разумјети и схватити“, казао је брачни пар Кокановић.



На крају разовора за „Семберске новине“ Жељка и Радан Кокановић поручују да у брачну заједницу треба ступити искључиво из љубави.
​
- Важно је у брак ступити искључиво из љубави, а никако из неких интереса, који су данас већини важнији од праве љубави и породице, али све те ствари нису трајне и немају вриједност. Нема ништа љепше него када се заједно стиче, јер је тако љепше и драже. А, дјеца од таквих парова само употпуне њихову љубав и учврсте њене „стубове“, јер ако темељ није добар, ни кућа неће бити“, закључили су Кокановићи из Горњег Црњелова.


Семберске новине - Семберија инфо