Како функционише Мљекара ,,Дуле” и на каквим су ,,гранама’’ семберски фармери и произвођачи млијека
Упркос тешкоћама, с оптимизмом гледамо на годину пред нама
У протеклој години и сектор мљекарства на подручју Семберије, као и цијеле Републике Српске, претрпио је огромне цјеновне турбуленције изазване украјинском кризом, поскупљењем енергената, житарица и сточне хране.
Душко Цвијетиновић, власник и директор Мљекаре ,,Дуле”, каже да су године пандемије вируса корона, срећом, иза нас, али су неочекивано стигли нови проблеми.
- У периоду короне млијечни производи су имали добру прођу на тржишту и ми у том периоду нисмо имали прекида и застоја у производњи. Цијене електричне енергије и нафте извјесно вријеме су биле стабилне. Са несретним украјинским сукобом наступио је нестабилан период пословања за све, па и за нас. Дивљање цијена енергената, житарица и сточне хране у значајној мјери су погодили и фармере. Поскупјели су енергенти, амбалажа и сирово млијеко. Година иза нас била је изузетно тешка, што је додатно оптеретила и суша, те преполовљен род кукуруза. По оној народној, никада ниједна невоља не стиже сама. Срећом, ми у том периоду нисмо изгубили кооперанте. Тек неколико старачких домаћинстава угасило је производњу млијека. Остали су они крупни, велики произвођачи млијека, а неки међу њима почињу и повећавати производњу, јер су набавили јунице. Сточна храна је била изузетно скупа, а велики број фармера није имао залихе на својим имањима. Због поскупљења сточне хране и сировог млијека, неминовно је дошло и до поскупљења млијека у маркетима. И инспекција је имала пуне руке посла, јер неки произвођачи и тржни центри нису поштовали прописана правила”, каже за портал ,,Семберија инфо’’ Цвијетиновић, истичући да би постојеће цијене млијека и млијечних прерађевина у тржним центрима требало да се задрже на садашњем нивоу један дужи период, јер и цијена житарица постепено се стабилизује на свјетској берзи.
- Засијано је пуно површина пшеницом и ми се надамо једној родној години. Да смо, којим случајем, имали родну прошлу годину, ни у мљекарству не би дошло до толиких скокова цијена. Генерално узевши, ми смо и у једној тешкој години одржали производњу, није било затварања фарми и распродаје музних крава. Имали смо мали пад производње млијека по грлу због лоше хране и лоших услова, али, у цјелини, опет се напредује. Набављају се нове машине и нова механизација, улаже се у пољопривредну производњу. Граде се и нове фарме. Ресорно министарство је редовно исплаћивало премије за млијеко, иако је у Републици Српској премија 2019. године смањена са 30 на 25 пфенига по литру. Почели смо примјењивати европске стандарде у мљекарству, али смо због тога мале мљекаре оставили без премије. То је велика грешка. Требало је и њима омогућити, макар, половичан износ премије, како не би дошло до гашења тих малих домаћинстава. Што се тиче субвенција за механизацију, та линија одлично функционише и фармери већ набављају квалитетну механизацију за своја имања”, каже Душко Цвијетиновић, истичући да Мљекара ,,Дуле” већ 22 године послује у Доњем Драгаљевцу и да је једина мљекара у региону која толико дуго успјешно послује са својим комшијама у ширем завичају.
- Имамо 280 коопераната. Дневно откупљујемо око 13.000 литара млијека. Имали смо периоде године када је откуп износио 14.500 до 15.000 литара дневно, али од августа та производња је пала због суше. Сада се поново враћамо на стари ритам. Обухватили смо откупом подручје од Пипераца, Главичорка, Вршана, Магнојевића, Драгаљевца, Чађавице, Тутњевца и Забрђа. Имамо и хладњачу. Син Миодраг води малинарство. Откупили смо и ускладиштили малину, али, још ниједан килограм нисмо продали. По тренутним цијенама, изгубили бисмо три КМ по килограму малине. Малину смо плаћали осам и девет конвертибилних марака по килограму”, каже за ,,Семберија инфо'' Душко Цвијетиновић, истичући да је по природи оптимиста и да очекује боље дане, како за фармере и мљекарство, тако и за малинарство.
Бранко Савић, фармер и произвођач млијека из Средњег Драгаљевца за ,,Семберија инфо’’ каже да се овом производњом бавио и његов отац, али је он обновио производњу након што је отворена Мљекара ,,Дуле”.
- Сточарство и мљекарство су мотор развоја овог краја. Имамо изузетно коректну сарадњу са Мљекаром ,,Дуле”. Земљиште на овом подручју није погодно за интензивно разарство, те нам остаје сточарство и воћарство. Дневно испоручујемо око 400 литара млијека Мљекари ,,Дуле”, по 90 пфенига по литру. Надамо се да ће и држава вратити оних пет пфенига, што нам је умањено у 2019. години. Промијенили су се и услови привређивања за ове двије године. Годинама ми на овом подручју имамо сушне и лошије године. Свјетска криза нас је пуно више погодила, у односу на ове наше домаће прилике. Поскупјели су енергенти и вјештачка ђубрива. Производим храну за фарму, кукуруз, тритикале и дјетелину, на површини од 35 хектара. За сада све успијевам да постигнем у кругу породице, јер је радну снагу тешко обезбиједити. Тешко је пронаћи и квалификоване раднике за рад на модернијим машинама. Очекујемо од новог министра пољопривреде да настави оно што је радио министар Пашалић. Покренути су пројекти наводњавања, са субвенцијом од 50 одсто, омогућене субвенције за механизацију од 30 одсто. Надамо се да ће новим, увећаним буџетом, бити омогућено враћање премије за млијеко на 30 пфенига. Наша жеља и план је да проширујемо производњу, али, све ће, опет, у највећој мјери, зависити од неких спољних фактора и прилика на које наше мало тржиште не може увијек адекватно одговорити и реаговати”, каже на крају разговора за портал ,,Семберија инфо’’ Савић.
Семберске новине
У протеклој години и сектор мљекарства на подручју Семберије, као и цијеле Републике Српске, претрпио је огромне цјеновне турбуленције изазване украјинском кризом, поскупљењем енергената, житарица и сточне хране.
Душко Цвијетиновић, власник и директор Мљекаре ,,Дуле”, каже да су године пандемије вируса корона, срећом, иза нас, али су неочекивано стигли нови проблеми.
- У периоду короне млијечни производи су имали добру прођу на тржишту и ми у том периоду нисмо имали прекида и застоја у производњи. Цијене електричне енергије и нафте извјесно вријеме су биле стабилне. Са несретним украјинским сукобом наступио је нестабилан период пословања за све, па и за нас. Дивљање цијена енергената, житарица и сточне хране у значајној мјери су погодили и фармере. Поскупјели су енергенти, амбалажа и сирово млијеко. Година иза нас била је изузетно тешка, што је додатно оптеретила и суша, те преполовљен род кукуруза. По оној народној, никада ниједна невоља не стиже сама. Срећом, ми у том периоду нисмо изгубили кооперанте. Тек неколико старачких домаћинстава угасило је производњу млијека. Остали су они крупни, велики произвођачи млијека, а неки међу њима почињу и повећавати производњу, јер су набавили јунице. Сточна храна је била изузетно скупа, а велики број фармера није имао залихе на својим имањима. Због поскупљења сточне хране и сировог млијека, неминовно је дошло и до поскупљења млијека у маркетима. И инспекција је имала пуне руке посла, јер неки произвођачи и тржни центри нису поштовали прописана правила”, каже за портал ,,Семберија инфо’’ Цвијетиновић, истичући да би постојеће цијене млијека и млијечних прерађевина у тржним центрима требало да се задрже на садашњем нивоу један дужи период, јер и цијена житарица постепено се стабилизује на свјетској берзи.
- Засијано је пуно површина пшеницом и ми се надамо једној родној години. Да смо, којим случајем, имали родну прошлу годину, ни у мљекарству не би дошло до толиких скокова цијена. Генерално узевши, ми смо и у једној тешкој години одржали производњу, није било затварања фарми и распродаје музних крава. Имали смо мали пад производње млијека по грлу због лоше хране и лоших услова, али, у цјелини, опет се напредује. Набављају се нове машине и нова механизација, улаже се у пољопривредну производњу. Граде се и нове фарме. Ресорно министарство је редовно исплаћивало премије за млијеко, иако је у Републици Српској премија 2019. године смањена са 30 на 25 пфенига по литру. Почели смо примјењивати европске стандарде у мљекарству, али смо због тога мале мљекаре оставили без премије. То је велика грешка. Требало је и њима омогућити, макар, половичан износ премије, како не би дошло до гашења тих малих домаћинстава. Што се тиче субвенција за механизацију, та линија одлично функционише и фармери већ набављају квалитетну механизацију за своја имања”, каже Душко Цвијетиновић, истичући да Мљекара ,,Дуле” већ 22 године послује у Доњем Драгаљевцу и да је једина мљекара у региону која толико дуго успјешно послује са својим комшијама у ширем завичају.
- Имамо 280 коопераната. Дневно откупљујемо око 13.000 литара млијека. Имали смо периоде године када је откуп износио 14.500 до 15.000 литара дневно, али од августа та производња је пала због суше. Сада се поново враћамо на стари ритам. Обухватили смо откупом подручје од Пипераца, Главичорка, Вршана, Магнојевића, Драгаљевца, Чађавице, Тутњевца и Забрђа. Имамо и хладњачу. Син Миодраг води малинарство. Откупили смо и ускладиштили малину, али, још ниједан килограм нисмо продали. По тренутним цијенама, изгубили бисмо три КМ по килограму малине. Малину смо плаћали осам и девет конвертибилних марака по килограму”, каже за ,,Семберија инфо'' Душко Цвијетиновић, истичући да је по природи оптимиста и да очекује боље дане, како за фармере и мљекарство, тако и за малинарство.
Бранко Савић, фармер и произвођач млијека из Средњег Драгаљевца за ,,Семберија инфо’’ каже да се овом производњом бавио и његов отац, али је он обновио производњу након што је отворена Мљекара ,,Дуле”.
- Сточарство и мљекарство су мотор развоја овог краја. Имамо изузетно коректну сарадњу са Мљекаром ,,Дуле”. Земљиште на овом подручју није погодно за интензивно разарство, те нам остаје сточарство и воћарство. Дневно испоручујемо око 400 литара млијека Мљекари ,,Дуле”, по 90 пфенига по литру. Надамо се да ће и држава вратити оних пет пфенига, што нам је умањено у 2019. години. Промијенили су се и услови привређивања за ове двије године. Годинама ми на овом подручју имамо сушне и лошије године. Свјетска криза нас је пуно више погодила, у односу на ове наше домаће прилике. Поскупјели су енергенти и вјештачка ђубрива. Производим храну за фарму, кукуруз, тритикале и дјетелину, на површини од 35 хектара. За сада све успијевам да постигнем у кругу породице, јер је радну снагу тешко обезбиједити. Тешко је пронаћи и квалификоване раднике за рад на модернијим машинама. Очекујемо од новог министра пољопривреде да настави оно што је радио министар Пашалић. Покренути су пројекти наводњавања, са субвенцијом од 50 одсто, омогућене субвенције за механизацију од 30 одсто. Надамо се да ће новим, увећаним буџетом, бити омогућено враћање премије за млијеко на 30 пфенига. Наша жеља и план је да проширујемо производњу, али, све ће, опет, у највећој мјери, зависити од неких спољних фактора и прилика на које наше мало тржиште не може увијек адекватно одговорити и реаговати”, каже на крају разговора за портал ,,Семберија инфо’’ Савић.
Семберске новине
