Шеовац: Родитељи и наставници дјецу би требало да уче личним примјером
Много тога што је добро у образовном систему Републике Српске почива на ентузијазму појединаца
Екипа Основне школе ,,Вук Караџић’’ Бијељина, под Вашим менторством, освојила је друго мјесто на недавно одржаном Eco Up Start Weekend-у? Њихов пројекат ,,Стаза знања” биће реализован у овој години у Градском парку. Како је замишљен овај пројекат?
-Тако је. Пријавила сам петоро ученика осмог разреда на учешће отвореног типа које је одржано у нашем граду. Ми смо били једна од осам пријављених екипа. Сваки тим је представљао своју идеју. Наша ,,Стаза знања” освојила је друго место, те смо тако стекли могућност да реализујемо наш пројекат. Градски парк у Бијељини је прве саднице добио 1891. Године, те спада у најстарије паркове у БиХ. Већ дуже вријеме Бијељина је суочена са еколошким проблемом загађености ваздуха, а Градски парк су тренутно једина „плућа града“. Идеја „Стаза знања“ је дошла, управо, из потребе да се подигне значај Градског парка кроз упознавање дјеце школског узраста, свих грађана и туриста са карактеристикама парка. Пројекат предвиђа постављање табли информативног карактера испред одређених врста стабала. На таблама би биле истакнуте особености и старости сваке врсте стабала, као и значај које то стабло има као пречишћивач загађеног градског ваздуха. Други дио пројекта предвиђа именовање стаза у парку које би носиле називе школа са подручја града Бијељина. Нашем пројекту велики допринос даје и учешће два млада инжењера - дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и холтикултуре Далибор Миловановић и дипломирани инжењер пејзажне архитектуре Љиљана Попадић. Они ће, несебично, своје знање подијелити са ученицима који су носиоци овог пројекта, а потом и са свима онима који буду имали прилике да се едукују преко ових информативних табли. Упознавањем дјеце школског узраста и свих посјетилаца парка са врстама и специфичностима дрвећа желимо подићи свијест о значају парка, као и о значају сваког појединачног стабла у граду. Знамо да је од идеје до реализације дуг пут. Већ имамо обећања појединих стручњака, институција и предузећа, који су препознали важност читавог пројекта, да ће нам помоћи у реализацији идеје. Надамо да ћемо ћемо заједничким снагама ову замисао да проведемо у дјело прије крањег рока, а то је јуни 2023. године.
Ви сте дјеци, кроз свој рад, успјели приближити екологију и волонтерски активизам. Шта би у том смислу био Ваш савјет колегама на који начин прићи ученицима и анимирати их и да ли сматрате да би и у самом образовном систему, требало да буду направљени неки помаци у том смислу?
-Ја имам ту срећу да радим посао који волим, а и да подучавам најљепши предмет на свијету, а то је географија. Еколошки садржаји се, углавном, изучавају кроз садржаје из физичке географије, затим у сегментима биологије, хемије и другим предметима. Данас је сваки човјек дужан да брине о очувању природе на Земљи, јер је ријеч о очувању живота и људске цивилизације. Најважнији фактори који доприносе еко-васпитању потичу првенствено из породице која дјелује позитивно у смислу изграђивања навика о бризи о непосредној околини. Родитељи и наставници личним примјером могу и треба да уче дјецу. Веома је важна улога школе, која пружа највеће могућности у изграђивању савјести ученика. Сматрам да је част и привилегија бити просвјетни радник, али нажалост, није лако обављати овај позив када смо суочени са великом кризом морала. Истичу се поприлично лоши узори, а дјеци су више него икада доступне (дез)информације преко различитих друштвених мрежа. Наш задатак се огледа и у томе да покушамо што више да развијемо критичко размишљање код ученика, како би их оспособили да могу исправно да анализирају све те садржаје. Много тога што је добро у образовном систему Републике Српске почива на ентузијазму појединаца и мислим да је важно то цијенити. Само сарадња између родитеља и школе може донијети најбоље резултате. Породица, као најважнија ћелија једног друштва је темељ, а школа надоградња у формирању здраве и успјешне личности сваког појединца.
Ученици одјељења које водите активно су укључени у еколошки активизам. Како је све почело и да ли то даје наду да млади људи желе допринијети својој локалној заједници и да су у све већој мјери еколошки освијешћени?
-Ја сам одјељенски стајрешина 7-2 одјељења и поносна сам на свој разред. Они су волонтери који су се до сада више пута одазивали у различитим акцијама садње стабала у нашем граду, а тренутно смо и у ишчекивању волонтерских књижица за све чланове 7-2 одјељења. Овдје бих истакла и сарадњу са родитељима својих ученика, који су свјесни важности изграђивања одређених вјештина код дјеце, свјесни су да треба изаћи и изван оквира учионице и развијати одређене вјештине које ће им помоћи у даљем животу, развијати љубав према волонтерском, еколошком активизму и говорништву. Све је, заправо, настало као резултат сарадње са одређеном групом људи која се бави питањима екологије у нашем граду. Истакла бих првенствено сарадњу са Хеленом Стојић, која је волонтерски активиста организације ,,Let’s Do It’’, која доприноси побољшању животне средине у БиХ, затим еколошком удружењу ,,Ада’’, које проводи акције чишћења дивљих депонија на различитим локацијама у нашем граду. Ми смо мала група која се руководи паролом: ,,Мисли глобално, дjелуј локално”, а морам рећи да и међу својим колегама имам сјајне људе који схватају важност екологије у савременом друштву.
,,Човјек мора остати ученик и онда кад постане учитељ” – Срећко Lazzari.
Семберске новине - Семберија инфо
Eкипа школе ,,Вук Караџић’’ Бијељина недавно је освојила друго мјесто на Eco Up Start Weekend-у, а њихов пројекат ,,Стаза знања” биће реализован у овој години у Градском парку. Њихов ментор, наставница географије Вилолета Шеовац, за ,,Семберија инфо” говори о овом пројекту младих ентузијаста, али и о љубави према свом послу, као и важности еколошке освијешћености будућих нараштаја.
Екипа Основне школе ,,Вук Караџић’’ Бијељина, под Вашим менторством, освојила је друго мјесто на недавно одржаном Eco Up Start Weekend-у? Њихов пројекат ,,Стаза знања” биће реализован у овој години у Градском парку. Како је замишљен овај пројекат?
-Тако је. Пријавила сам петоро ученика осмог разреда на учешће отвореног типа које је одржано у нашем граду. Ми смо били једна од осам пријављених екипа. Сваки тим је представљао своју идеју. Наша ,,Стаза знања” освојила је друго место, те смо тако стекли могућност да реализујемо наш пројекат. Градски парк у Бијељини је прве саднице добио 1891. Године, те спада у најстарије паркове у БиХ. Већ дуже вријеме Бијељина је суочена са еколошким проблемом загађености ваздуха, а Градски парк су тренутно једина „плућа града“. Идеја „Стаза знања“ је дошла, управо, из потребе да се подигне значај Градског парка кроз упознавање дјеце школског узраста, свих грађана и туриста са карактеристикама парка. Пројекат предвиђа постављање табли информативног карактера испред одређених врста стабала. На таблама би биле истакнуте особености и старости сваке врсте стабала, као и значај које то стабло има као пречишћивач загађеног градског ваздуха. Други дио пројекта предвиђа именовање стаза у парку које би носиле називе школа са подручја града Бијељина. Нашем пројекту велики допринос даје и учешће два млада инжењера - дипломирани инжењер пејзажне архитектуре и холтикултуре Далибор Миловановић и дипломирани инжењер пејзажне архитектуре Љиљана Попадић. Они ће, несебично, своје знање подијелити са ученицима који су носиоци овог пројекта, а потом и са свима онима који буду имали прилике да се едукују преко ових информативних табли. Упознавањем дјеце школског узраста и свих посјетилаца парка са врстама и специфичностима дрвећа желимо подићи свијест о значају парка, као и о значају сваког појединачног стабла у граду. Знамо да је од идеје до реализације дуг пут. Већ имамо обећања појединих стручњака, институција и предузећа, који су препознали важност читавог пројекта, да ће нам помоћи у реализацији идеје. Надамо да ћемо ћемо заједничким снагама ову замисао да проведемо у дјело прије крањег рока, а то је јуни 2023. године.
Ви сте дјеци, кроз свој рад, успјели приближити екологију и волонтерски активизам. Шта би у том смислу био Ваш савјет колегама на који начин прићи ученицима и анимирати их и да ли сматрате да би и у самом образовном систему, требало да буду направљени неки помаци у том смислу?
-Ја имам ту срећу да радим посао који волим, а и да подучавам најљепши предмет на свијету, а то је географија. Еколошки садржаји се, углавном, изучавају кроз садржаје из физичке географије, затим у сегментима биологије, хемије и другим предметима. Данас је сваки човјек дужан да брине о очувању природе на Земљи, јер је ријеч о очувању живота и људске цивилизације. Најважнији фактори који доприносе еко-васпитању потичу првенствено из породице која дјелује позитивно у смислу изграђивања навика о бризи о непосредној околини. Родитељи и наставници личним примјером могу и треба да уче дјецу. Веома је важна улога школе, која пружа највеће могућности у изграђивању савјести ученика. Сматрам да је част и привилегија бити просвјетни радник, али нажалост, није лако обављати овај позив када смо суочени са великом кризом морала. Истичу се поприлично лоши узори, а дјеци су више него икада доступне (дез)информације преко различитих друштвених мрежа. Наш задатак се огледа и у томе да покушамо што више да развијемо критичко размишљање код ученика, како би их оспособили да могу исправно да анализирају све те садржаје. Много тога што је добро у образовном систему Републике Српске почива на ентузијазму појединаца и мислим да је важно то цијенити. Само сарадња између родитеља и школе може донијети најбоље резултате. Породица, као најважнија ћелија једног друштва је темељ, а школа надоградња у формирању здраве и успјешне личности сваког појединца.
Ученици одјељења које водите активно су укључени у еколошки активизам. Како је све почело и да ли то даје наду да млади људи желе допринијети својој локалној заједници и да су у све већој мјери еколошки освијешћени?
-Ја сам одјељенски стајрешина 7-2 одјељења и поносна сам на свој разред. Они су волонтери који су се до сада више пута одазивали у различитим акцијама садње стабала у нашем граду, а тренутно смо и у ишчекивању волонтерских књижица за све чланове 7-2 одјељења. Овдје бих истакла и сарадњу са родитељима својих ученика, који су свјесни важности изграђивања одређених вјештина код дјеце, свјесни су да треба изаћи и изван оквира учионице и развијати одређене вјештине које ће им помоћи у даљем животу, развијати љубав према волонтерском, еколошком активизму и говорништву. Све је, заправо, настало као резултат сарадње са одређеном групом људи која се бави питањима екологије у нашем граду. Истакла бих првенствено сарадњу са Хеленом Стојић, која је волонтерски активиста организације ,,Let’s Do It’’, која доприноси побољшању животне средине у БиХ, затим еколошком удружењу ,,Ада’’, које проводи акције чишћења дивљих депонија на различитим локацијама у нашем граду. Ми смо мала група која се руководи паролом: ,,Мисли глобално, дjелуј локално”, а морам рећи да и међу својим колегама имам сјајне људе који схватају важност екологије у савременом друштву.
,,Човјек мора остати ученик и онда кад постане учитељ” – Срећко Lazzari.
Семберске новине - Семберија инфо
