Узгајивачи свиња из Магнојевића обећавају: Биће довољно свињског меса на трпезама :: Semberija INFO ::

 

Узгајивачи свиња из Магнојевића обећавају: Биће довољно свињског меса на трпезама


Семберски узгајивачи свиња, а највише њих је тренутно у Доњем Магнојевићу, тврде да ће свјежег меса бити у вријеме празника на свакој трпези. Цијене јесу незнатно повећане, али, понуда и потражња диктирају услове продаје.
 
 
Илија Зарић и његов отац Перо, на свом породичном имању у Доњем Магнојевићу,  већ више од двије деценије баве се узгојем свиња. Капацитет њихове фарме  је од 1.000 до 1.100 свиња у турнусу. Зарићи током године узгоје  три турнуса свиња, који трају по три мјесеца. Илија за ,,Семберија инфо’’ каже да  је цијена сточне хране условила и цијену живе стоке на тржишту.

-Имамо редовне купце које не можемо оставити на цједилу. Тренутно је наша производња на позитивној нули, имајући у виду цијене сточне хране, сојине сачме, кукуруза, јечма  и премикса. Када би изостала помоћ Министарства пољопривреде и Владе Републике Српске, јер су пољопривредним произвођачима и фармерима помогли редовном исплатом подстицаја, а интервенисали су и  средствима из Компензационог фонда, ми бисмо данас били у дебелом минусу и у губицима”.

Илија каже да се подстицаји мијењају из године у годину, од двадесет до тридесет КМ по грлу, али, све је то добродошло узгајивачима свиња, да одрже производњу у тешким економским условима привређивања, те да не размишљају о затварању фарми.



-У вријеме Новогодишњих и Божићних празника семберско и бијељинско тржиште ће бити снабдјевено свињским месом. Доњи Магнојевић производи највише свиња у Републици Српској, јер се у нашем селу тренутно овом производњом бави десет до дванаест озбиљних произвођача. Већина нас је смањила број свиња у тову, а тренутно су високе и цијене прасића на пијацама. Многи рационално размишљају, па кажу да је боље да сада продају прасе за 250 КМ, него да касније продају товљеника за 300 КМ. Сви смо ми смањили број прасади у тову, али се, ипак, надамо неким бољим временима. За сваку, па и ову производњу, треба извлачити просјек успјешности пословања на четири и више година. Буде екстра добрих, али и лошијих година. С наших фарми треба мјесечно да изађе у просјеку од стотину до 150 свиња, док у новембру и децембру излази пуно више, јер је то вријеме свињокоља. У јануару и фебруару имамо мање свиња у тову, јер се најмање свињског меса у том временском периоду тражи. Свиње продајемо на цјелокупном тржишту РС и БиХ, од Бањалуке, до Вишеграда, Рудог, Невесиња, Требиња, Берковића, па до Витеза, Шпионице код Сребреника. Сви ми имамо купце с којима годинама сарађујемо”, каже Илија Зарић, истичући да ће свјежег меса бити довољно на семберским трпезама у вријеме Новогодишњих и Божићних празника.

Он каже да је цијена прасади достизала и до осам КМ по килограму живе ваге, варирала је између седам и 7,50 КМ, а незнанто повећање очекује се и уочи Божића. Потрошачи се прилагођавају условима тржишта и трошковима свакодневног живота, каже наш саговорник.
 
Слободан Петрић, који се овом производњом бави двадесетак година, каже да је у протекле двије године, обиљежене короном и ратом у Украјини, ситуација за узгајиваче свиња у Семберији постала више него нестабилна.



-У једном тренутку је дошло до пада цијене, да би се тренутно цијена стабилизовала на 3,80 до четири КМ, без ПДВ-а, за свиње у класи. То је проузроковала цијена сточне хране. Немамо ми никакву екстра зараду у овом послу, јер смо на граници исплативости. Нама је у великој мјери помогла подршка Министарства пољопривреде у протекле двије године, јер смо имали три ванредне интервенције. Само је у овој години за тов свиња ванредно издвојено око 2,5 милиона КМ. Добили смо рјешење од 24 КМ подстицаја по свињи, а имали смо око 45 КМ кроз ванредне мјере. То нас је и одржало у животу. Сојина сачма је 1,50 КМ по килограму, кукуруз и јечам коштају 75 КМ за стотину килограма. И даље послујемо на граници исплативости. Прасе, које кошта око 200 КМ, треба да поједе око 250 КМ у храни, а ми свињу у класи  продајемо за 410 до 420 КМ. Без подстицаја ресорног министарства не бисмо опстали. Повећана су и издвајања за субвенције у Аграрном буџету града Бијељина. Раније смо имали 1.000 КМ годишње, а сада је то повећано на 2.000 КМ. Нису то нека значајна средства, али у овој ситуацији свака помоћ нама пуно значи. Шта ће даље бити, тешко је процијенити. Све зависи од других, од политике ЕУ, од цијене житарица. Има назнака да долази до благог пада цијена житарица, али, ситуација се мијења из дана у дан. Незахвално је давати било какве прогнозе”, каже Петрић, истичући да је цијена прасади због празника значајно повећана, али, очекивања су да ће се након празника све то вратити у неке нормалне оквире.

-Произвођачи прасади немају зараду, уколико их не продају по цијени од пет до 5,5 КМ. Тренутни скок цијена прасади на период од мјесец дана не може фармерима обезбиједити стабилно пословање у цијелој години. Робе ће бити довољно на тржишту и то је тренутно најважније. У Доњем Магнојевићу производи се око 30 одсто товљеника, од укупног броја у РС. Уколико томе додамо и ,,ЗП комерц”, онда Семберија производи више од половине товљеника у Републици Српској. Министарство исплаћује подстицаје за око 80.000 свиња и у том погледу нема смањења. Значајно је смањен број крмача, за неких 4.000, са 17.000 на 13.000”, каже на крају за портал ,,Семберија инфо Слободан Петрић.

Вјероватно ће се то у наредном периоду осјетити на тржишту, али, произвођачи нису могли да издрже притисак који је на њих извршила повећана цијена сточне хране. Ипак, у овој производњи опстају они упорни и они који се не предају пред животним изазовима.

Семберија инфо