Вишечлана породица Јовић, брачни пар Тамара и Цвијетин из Бијељине, имају четворо дјеце код којих осмијеси не силазе са лица, али тренутно сви имају само једну жељу да им 30-годишњи отац Цвијетин оздрави и добије животну битку у борби са саркомом и метастазама.

Тамара (27) и Цвијетин (30) супружници су од 2012. године, а њиховој срећи није било краја када су 2013. године добили првог сина Анреја. Сада имају укупно четворо дјеце, али оно што разликује ову дјецу од већине других, јер им је тата тешко болестан.
 

Помоћ хуманих људи

 

Породици Јовић до сада су повремено помагали и хумани људи, али би им и свака нова помоћ добродошла, нарочито Тамари и дјеци. Сви хумани људи, који могу помоћи породици Јовић, најбоље је да контактирају директно Тамару на мобилни телефон 065077121, а ова јака жена се захвалила свима који су им до сада помогли и олакшали, колико-толико, овај њихов претежак животни период. 

Док бројна дјеца имају стотине жеља - од куповине играчака, савремених игрица и телефона, четворо Јовића – деветогодишњи Андреј, седмогодишњи Спасоје, шестогодишња Александра и четверогодишњи Стефан, скромни су и не траже ништа, а и да желе нешто, мајка Тамара тренутно једва саставља крај с крајем да их прехрани.

Тамара, иако свјесна озбиљности ситуације због лошег здравственог стања супруга Цвијетина који се налази на хоспитализацији на београдској Клиници ,,Бањица’’ гдје је оперисан и очекује још један оперативни захват, пуна је оптимизма и гаји велику наду да ће, уз Божију и помоћ стручњака из Београда, њен супруг оздравити.



-Ситуација је врло озбиљна, супругу је у Београду урађен већ један оперативни захват у предјелу пазушне јаме и трансплатација коже са предјела бутине на тај дио. Нажалост, дошло је до компликација и радиће се још једна операција због трансплатације коже, јер прва није била успјешна“, истиче Тамара за портал „Семберија инфо“.

Каже да у овим тешким данима настоји бити позитивна за дјецу, уз све успоне и падове у расположењу, и да малишани не осјете када је тужна због бриге за супруга.

Велики проблем за ову породицу је њихова лоша материјална ситуација. Тамара, а ни Цвијетин немају стални посао, плаћају кирију за кућу у близини бијељинског Агротржног центра, а с обзиром на ова aктуелна поскупљењa, најважније им је да имају за основне животне потрепштине.

„Свима је у овим временима тешко, па и онима који раде ако имају мале плате, а замислите како је када немаш никакав посао. Двоје дјеце, деветогодишњи Андреј и седмогодишњи Спасоје, иду у школу. Током школске године ја водим рачуна о њиховим школским обавезама и учењу, а двоје млађих, Александру и Стефана, упоредо чувам и обављам кућне послове. У кући пуној дјеце никада не може бити досадно, увијек има нешто да се ради. Никада нисмо били породица која се жалила. Муж је до болести радио повремено неке послове овдје и у иностранству. Његова болест је све промијенила, и њега и мене. Све у свему, покушавам да дјеца не осјете ову незавидну ситуацију. Тешко је када питају‚ мама када ће тата кући или када се чују и виде на видео позив. Кажем дјеци да ће тата кући ускоро. Некада прећутим, јер не знам ни сама шта да им кажем“, признаје 27-годишња Тамара.



Она истиче да сви преко Бироа за запошљавање остварују здравствено осигурање, а што се тиче новчаних примања за туђу његу (за Цвијетина) добијају око 100-њак КМ, а од Центра за социјални рад дјечији додатак од 430 КМ. Значи тих 530 КМ су им комплетна примања и нису довољна ни за мјесечну кирију и комуналије, а о храни или чему другом да се и не прича.

-До супругове болести било је финансијски лакше, радио је повремено неке послове, али од када смо сазнали за болест, све је промијенило. Надам се да ће Цвијетин добити ову битку и побиједити болест, а до тада да дјеца и ја преживимо. Када у кући има брашна, кромпира, хљеба и риже задовољна сам, па ако се нађе још нешто уз то, тим боље. Морам да искажем захвалност и Српској православној цркви на помоћи и пакетима са намирницама и хигијенским материјалом“, наглашава за ,,Семберија инфо'' Тамара.

У овој години, породица Јовић, усљед тренутне тешке материјалне ситуације, остварила је право на једнократну помоћ бијељинске  Градске управе, у износу од 400 КМ. Олакшање јој је, тврди, што бар двоје малишана игра фудбал у „Soccer kids’’-у и ослобођени су плаћања чланарине.



Тамара је, највјероватније, усљед силних сресова, прије мјесец дана доживјела прединфрактно стање, а додатним анализама установљена јој је ангина пекторис, те јој је преписана и адекватна терапија.  

Подсјећамо, Цвијетин је био потпуно здрав до прије неколико година, а све се одједном промијенило када је уочио масно ткиво у предјелу пазушне јаме. Доктори су тада одлучили да је рано за операцију. Прошле године предио пазушне почиње да га боли, те одлази код доктора, јер се осјећао лоше, имао је болове и нагло је мршао. У септембру прошле године је оперисан, а патохистолошки налаз је указивао на сарком. Нако тога услиједиле су компликације, те хемиотерапије, зрачење. Установљене су, у међувремену, и промјене на плућима, што је значило прогресију болести. Долази и до пуцања коже у предјелу пазушне јаме, а због свих компликација одлази код др Александра Ђорђевића у Београд. Услиједила је нова операција саркома и пресађивање коже на ту регију са дијела бутине (које није успјело, те се очекује нова операција). Цвијетин, који тренутно има само 54 килограма, и даље се нада да ће изгурати тежак животни период, остати храбар и добити битку са болешћу и вратити се опорављен својим малишанима.

Семберија инфо