РАДЕНКО ПЕЛЕМИШ: УМЈЕСТО КАНАДЕ ОДАБРАО БИЈЕЉИНУ :: Semberija INFO ::

 

РАДЕНКО ПЕЛЕМИШ: УМЈЕСТО КАНАДЕ ОДАБРАО БИЈЕЉИНУ


О свом животном путу и професионалним изазовима за „Семберија инфо“ говори Раденко Пелемиш, власник бијељинске пекаре „Алекса“. Поред вођења пекаре, дугогодишњи је предсједник Удружења пекара регије Бијељина које функционише у оквиру Привредне коморе Републике Српске.

-Живот има чудне путеве. Игром случаја сам завршио у пекари. У том периоду живота, заједно са супругом сам размишљао о селидби преко океана за шта смо и покренули одређене администратвне процесе. Тада смо живјели у Београду и ја сам, силом животних прилика, био принуђен радити у једној пекари као помоћни радник. Када човјек има жељу и вољу да учи, онда ништа није проблем. Помислио сам, ако сам већ ту, ако имам прилику да научим мајсторски посао, зашто не? И тако сам након неког времена постао и мајстор“, прича за „Семберија инфо“ Раденко Пелемиш.
 
Ту није био крај развоју његове професионалне каријере. Као неко ко је овладао пекарским занатом одлучује се на два велика животна корака. Прва одлука се тицала Канаде - одлучили су да она није мјесто гдје желе градити породично гнијездо. Друга је била одлука да отвори властиту пекару. Заједно са супругом, 1998. године враћа се у Бијељину гдје, у 16 квадратних метара изнајмљеног простора, отварају пекару. Одговорним радом и квалитетним производима постепено су ширили производни асортиман, запошљавали нове раднике, градили нове објекте, освајали нова тржишта. За 24 године постојања, од малог изнајмљеног простора са двоје запослених пекара „Алекса“ сада броји двадесетак радника који производе 15 врста хљеба, 30 врста пецива и коре за пите и баклаву. Њихови производи се могу пронаћи на подручју Зворника, Бијељине, Брчког и Шамца.
 

Због специфичне тежине пекарског посла одувијек је било тешко пронаћи заинтересоване за рад у пекари. Данас пекарство дијели општи проблем нашег друштва када је у питању квалификована радна снага. Проблем недостатка радне снаге рјешавају тако што у властитим погонима, путем преквалификације оних који су заинтересовани да усвоје знања овог заната добијају квалификовану радну снагу.
 
-Са ове временске дистанце могу, са сигурношћу, рећи да вријеме и емоције које смо, моја супруга и ја, подијелили са нашим родитељима и пријатељима не вриједе материјалних добара које бисмо евентуално привриједили да смо отишли у бијели свијет. Друштво и пословни амбијент у којем живимо и радимо су пуни недостатака, али уз прави приступ, уз знање и професионалност, уз породицу и пријатеље може се и овдје живити лијепо и радити на поправљању недостатака“, закључује на крају разговора Раденко Пелемиш.
 


ПОСКУПЉЕЊЕ ХЉЕБА
 
-Свјесни назавидне ситуације у којој се налазе бројни грађани, пекари су увијек били посљедњи који су дизали цијене својих производа. Свједоци смо да је на свјетском нивоу дошло до поскупљења хране за око 30%. С обзиром на недовољну домаћу производњу пшенице пекарска индустрија БиХ и РС је принуђена увозити велике количине исте. Повећане цијене пшенице, енергената и радне снаге приморале су наше пекаре да подигну цијену својих производа за 10 до 20%“, истиче Пелемиш и подсјећа да су у кризним периодима (поплаве, нпр.) семберски пекари путем Црвеног крста донирали велике количине хљеба и других производа најугроженијем становништву.
 


Семберија инфо