АКО СЕ ТРУДИШ, САМО ЈЕ НЕБО ГРАНИЦА
Мелиса Хаџимехмедовић рођена је у Тузли прије 24 године. Одрасла је у Јањи, гдје је завршила основно образовање, након чега је похађала Гимназију ,,Филип Вишњић”. Дипломирала је међународне односе и европске студије у Сарајеву гдје је била проглашена за најбољу студенткињу Факултета за економију и друштвене науке. Захваљујући стипендији Фондације ,,Конрад Аденауер”, омогућен јој је наставак школовања у Њемачкој, што је објеручке прихватила. Недавно је магистрирала политичке науке на Универзитету у Келну.
-Моји родитељи су одувијек били мој највећи покретач. Још од првог разреда основне школе, препознали су потенцијал у мени. Будући да потичем из радничке породице, наша финансијска ситуација је често била јако тешка, те сам од малих ногу улагала напоре да се издвојим из масе и остварим запажене резултате како бих својим родитељима и себи једног дана могла приуштити лагоднији живот. Нажалост, живимо у времену у којем се знање и труд не вреднују, нити гарантују успјех, али не дозвољавам да ме то поколеба, те чврсто вјерујем да ће доћи дан када ће се сав мој рад исплатити и молим Бога да моји родитељи успију да томе посвједоче“, рекла је Мелиса за „Семберске новине“.
Прилику да студира у иностранству је прихватила без пуно оклијевања, јер је прижељкивала да један циклус свог образовања заврши у иностранству. Мишљења је да изложеност другачијем окружењу, методама рада и култури обогаћује људе. У процесу избора студија водила је рачуна о квалитету образовања и рангу саме институције, односно студијског програма. У том смислу, њемачки образовни систем јој се учинио веома привлачним. Такође, водила је рачуна и о читавом низу фактора: доступне стипендије, наставни језик, локацији, тако да је коначна одлука пала на Универзитет у Келну.
Примијетила је неколико значајних разлика између њемачког и бх. образовног система. Правила која важе за присуство настави су прво примијећена. Док је у образовним установама у БиХ присуство обавезно, а одсуство санкционише, на универзитетима у Њемачкој влада далеко лежернији приступ овој теми. Изостанци нису кажњиви, нити их ико евидентира. Умјесто негативним санкцијама, присуство се подстиче наградама за активно учешће на предавањима. Надаље, модалитети оцјењивања се битно разликују. У БиХ је нагласак стављен на усвајање теоријског знања, гдје се од студената очекује да напамет науче обимно градиво. С друге стране, за четири семестра на њемачком универзитету, Мелиса је имала само два класична писана испита. На свим осталим предметима, оцјене су биле засноване на различитим истраживачким радовима, презентацијама и пројектима, што се показало као много ефективнија метода учења.
-Вољела бих да поручим младим људима да буду истрајни и да раде на себи, те да не дозволе да их обесхрабре незавидна финансијска ситуација, нити чињеница да долазе из мале средине. Срећом, данас је младим људима доступан низ стипендија које отварају врата високо рангираним високошколским установама широм земље и Европе. Додатно се могу усавршити кроз бројне ваннаставне програме који не укључују котизацију, те, чак, покривају трошкове путовања и смјештаја. Самим тим, препреке постоје само у нашој перцепцији и као такве се могу и морају превазићи. Ја и даље чврсто вјерујем у то да је уз адекватни труд и преданост само небо граница. Неко ће вас већ препознати, а ја стојим на располагању да заинтересованима помогнем и усмјерим их колико је то у мојој моћи“, изјавила је за ,,Семберске’’ млада магистрица политичких наука.
Када су у питању планови за будућност, Мелиса је тренутно у потрази за сталним запослењем. Осим тога, разматра уписивање још једног додипломског студија неког другог усмјерења.
-Остаје да видимо куда ће ме пут одвести“, са осмјехом закључује на крају разговора.
Сјећања
-За гимназијалске дане ме веже много успомена и сретна сам што сам и данас у контакту са неким пријатељима и професорима. Међутим, оно са чим би се, вјерујем, сви гимназијалци из моје генерације и они старији сложили је то да су се најсимпатичније анегдоте догађале у фискултурној сали са Муњом и покојним професором Кичмом. То су ми, уједно, најљепша сјећања из средњошколског периода и често им се у мислима вратим“, каже Мелиса.
Semberija info
-Моји родитељи су одувијек били мој највећи покретач. Још од првог разреда основне школе, препознали су потенцијал у мени. Будући да потичем из радничке породице, наша финансијска ситуација је често била јако тешка, те сам од малих ногу улагала напоре да се издвојим из масе и остварим запажене резултате како бих својим родитељима и себи једног дана могла приуштити лагоднији живот. Нажалост, живимо у времену у којем се знање и труд не вреднују, нити гарантују успјех, али не дозвољавам да ме то поколеба, те чврсто вјерујем да ће доћи дан када ће се сав мој рад исплатити и молим Бога да моји родитељи успију да томе посвједоче“, рекла је Мелиса за „Семберске новине“.
Прилику да студира у иностранству је прихватила без пуно оклијевања, јер је прижељкивала да један циклус свог образовања заврши у иностранству. Мишљења је да изложеност другачијем окружењу, методама рада и култури обогаћује људе. У процесу избора студија водила је рачуна о квалитету образовања и рангу саме институције, односно студијског програма. У том смислу, њемачки образовни систем јој се учинио веома привлачним. Такође, водила је рачуна и о читавом низу фактора: доступне стипендије, наставни језик, локацији, тако да је коначна одлука пала на Универзитет у Келну.
Примијетила је неколико значајних разлика између њемачког и бх. образовног система. Правила која важе за присуство настави су прво примијећена. Док је у образовним установама у БиХ присуство обавезно, а одсуство санкционише, на универзитетима у Њемачкој влада далеко лежернији приступ овој теми. Изостанци нису кажњиви, нити их ико евидентира. Умјесто негативним санкцијама, присуство се подстиче наградама за активно учешће на предавањима. Надаље, модалитети оцјењивања се битно разликују. У БиХ је нагласак стављен на усвајање теоријског знања, гдје се од студената очекује да напамет науче обимно градиво. С друге стране, за четири семестра на њемачком универзитету, Мелиса је имала само два класична писана испита. На свим осталим предметима, оцјене су биле засноване на различитим истраживачким радовима, презентацијама и пројектима, што се показало као много ефективнија метода учења.
-Вољела бих да поручим младим људима да буду истрајни и да раде на себи, те да не дозволе да их обесхрабре незавидна финансијска ситуација, нити чињеница да долазе из мале средине. Срећом, данас је младим људима доступан низ стипендија које отварају врата високо рангираним високошколским установама широм земље и Европе. Додатно се могу усавршити кроз бројне ваннаставне програме који не укључују котизацију, те, чак, покривају трошкове путовања и смјештаја. Самим тим, препреке постоје само у нашој перцепцији и као такве се могу и морају превазићи. Ја и даље чврсто вјерујем у то да је уз адекватни труд и преданост само небо граница. Неко ће вас већ препознати, а ја стојим на располагању да заинтересованима помогнем и усмјерим их колико је то у мојој моћи“, изјавила је за ,,Семберске’’ млада магистрица политичких наука.
Када су у питању планови за будућност, Мелиса је тренутно у потрази за сталним запослењем. Осим тога, разматра уписивање још једног додипломског студија неког другог усмјерења.
-Остаје да видимо куда ће ме пут одвести“, са осмјехом закључује на крају разговора.
Сјећања
-За гимназијалске дане ме веже много успомена и сретна сам што сам и данас у контакту са неким пријатељима и професорима. Међутим, оно са чим би се, вјерујем, сви гимназијалци из моје генерације и они старији сложили је то да су се најсимпатичније анегдоте догађале у фискултурној сали са Муњом и покојним професором Кичмом. То су ми, уједно, најљепша сјећања из средњошколског периода и често им се у мислима вратим“, каже Мелиса.
Semberija info
