Бијељинац Слађан Микић (55) од своје петнаесте године, дакле, пуних четрдесет година, прикупља необичне предмете, метални и папирни новац, поштанске марке, старе радио - пријемнике, вриједне књиге, умјетничке фотографије.
 
Због недостатка простора, Слађанова збирка необичних предмета није систематизована и тешко је набројати  све оно што се уселило у протеклих четрдесетак година у помоћни објекат његове куће.
 


-Набавио сам грамофон који је стар 102 године. Имам и плоче за грамофон које су се користиле прије равно стотину година. Пуно је предмета ручне израде које сам проналазио на бувљацима по Новом Саду, Суботици и другим градовима, откупљивао од људи. Имам мању количину римских новчића, сјекире из каменог доба, али и сребрни новац који је искован у ковници новца у Француској за вријеме владавине Милана Обреновића, 1897. године. Папирни новац из Краљевине СХС је посебно занимљив, јер је изузетног дизајна и квалитета. Наравно, неке предмете сам добио на поклон, јер је људима било занимљиво када сам им испричао шта све посједујем од тих старих, некада корисних, а понекад и бескорисних предмета, фигурина, дијелова униформи, шапки, старих аутомобилских регистрација, првих боксерских рукавица које су стигле у Бијељину, старих мастионица, радио пријемника, старих транзистора, оригиналног руског самовар за чај, преслица, ковачких клијешта искованих у ковачници, старих пегли. Када бих покушао све то да набројим, требало би ми неколико дана, не сати”, прича Слађан Микић.
 
Пуно необичних предмета стигло је са скоро свих континената, из Кине, Јапана, Русије, Америке, али и из европских земаља, као што су Њемачка, Аустрија, Швајцарска.

Међу необичним предметима је кофер који су на леђима носиле камиле по Африци, орлово перо које је некада служило  као налив - перо, али и оригинални лук и стријела из неког афричког племена.


-Сваки предмет има своју оригиналну причу, почевши од тога када је произведен, ручно или машински, па до тога, ко га је користио и у каквим околностима. Имам турску лулу, стару 200 година, рађену од посебног камена. Из Јужне Америке добио сам мали лук са отровним стрелицама, из Азије ми је стигао необичан бодеж, а ту је и рог у којем се некада чувао барут. Имам пуно  старог ордења, медаља из разних земаља. Све сам прикупљао с љубављу и срцем. Никакав интерес нисам у свему томе проналазио, јер су ме одушевљавали сусрети с људима и њихове приче. Једноставно, волим живот и због тога сам прикупљао старе предмете, најчешће неселективно и помало хаотично”, искрен је Слађан Микић, истичући да би му за квалитетну презентацију свих предмета требала просторија од неких двије стотине квадрата.
 
Семберија инфо