Бранимир Ђокић, предсједник Кошаркашког клуба Феникс Баскет: Спорт је и живот и здравље :: Semberija INFO ::

 

Бранимир Ђокић, предсједник Кошаркашког клуба Феникс Баскет: Спорт је и живот и здравље


Редовне физичке активности у периоду пандемије корона вируса су веома важне, али у исто вријеме и изазовне. Период ванредног стања и ограниченог физичког кретања су довели до тога да су се људи минимално бавили физичком активношћу.Укидање ванредног стања даје нам могућност и обавезу да будемо физички што активнији, тј. да се што више крећемо и будемо у покрету.
 
 Код дјеце, посебно школског узраста, јавља се недостатак физичких активности. Занемарили смо то да је физичка активност најпотребнија дјеци. Данашња дјеца су ухваћена у ,,чељусти” модерне технологије и то је проблем на који се посебно треба обратити пажња. У вријеме изолације дјеца су цијели дан проводила уз рачунаре и мобилне телефоне. Не смијемо заборавити да је и онлајн настава захтијевала од њих да прате телевизију, платформе на телефонима и рачунарима, као и друштвене мреже. Генерално, у вријеме када је бити здрав јако важно, дјечији здравствени систем иде силазном путањом. На тему ускраћене физичке активности код дјеце за вријеме пандемије, разговарали смо са предсједником КК ,,Феникс Баскет” и професором физичког васпитања, Бранимиром Ђокићем.


 
Заразне болести као што је корона вирус могу пореметити окружење у којем дјеца расту и развијају се. Можете ли нам Ви, као професор физичке културе и као тренер, рећи на који начин је ова пандемија утицала на физичку активност дјеце?
-Пандемија је много утицала на физичку активност дјеце, а утиче и даље. Професори још увијек не одржавају часове физичког васпитања у спортским салама, што није добро за здравље дјеце и за њихов развој. Једина физичка активност тренутно јесте у спортским клубовима која је омогућена од јуна мјесеца. Могу са сигурношћу да кажем да је пандемија корона вируса утицала на све сфере - у свим основним и средњим школама, па чак и на факултетима, ученици и студенти немају адекватну физичку активност. Нажалост, крај пандемије се не назире, а сматрам да Министарства спорта и просвјете треба да врате физичко васпитање у школски програм. Такође, сматрам да треба спортским клубовима  да се пружи адекватна помоћ, обзиром да су они једини који се тренутно баве спортским активностима. Мој апел на почетку овог разговора јесте да се часови физичког васпитања врате у школе, јер сматрам да физичка активност може много да помогне када је у питању здравље дјеце, али када је у питању и здравље људи свих старосних доби.
 
Када причамо о бављењу спортом, дјеца немају физичку активност сада већ десет мјесеци, а већином родитељи дјеци не дозвољавају одлазак на спортске секције и тренинге. Који је разлог родитељског страха и да ли по Вашем мишљењу родитељи имају разлог да се плаше?
-Сматрам да родитељи имају двоструке аршине. Када су они у питању могу да оду да попију кафу, могу да сједе у загушљивом простору, могу да не носе маску, док се ми у спортским клубовима придржавамо свих прописаних мјера које је донијело Министарство породице, омладине и спорта. Стога сматрам да тај страх није оправдан. Мој апел свим родитељима је да допусте дјеци да имају спортске активности, а поготово јер у школама дјеца немају часове физичког васпитања. Спортски тренинзи су тренутно једини вид спортске активности и сви тренери ће помоћи дјеци да се створи колективни имунитет, а самим тим и да стекну кондицију која је предуслов за добро здравље. Дјецу треба упутити  ка спорту, јер спорт је живот и спорт је здравље.


 
С обзиром да сте тренер у КК ,,Феникс Баскет”, да ли сте предузели мјере у Вашем клубу како би заштитили дјецу од могуће заразе вирусом?
-Прије свега, желим да кажем да смо ми 2020. годину почели са великим амбицијама. Први пут смо ушли у нашу салу за тренинг, односно потписали смо уговор са Министарством унутрашњих послова, тј. са Полицијском управом Бијељина. Када смо коначно реновирали салу и кренули масовно да окупљамо дјецу, догодила се несрећна пандемија у марту мјесецу и све је стопирано. С обзиром да се наша сала налази у Полицијској управи Бијељина и морамо да поштујемо све прописане епидемиолошке мјере, могу слободно да кажем да у нашем клубу ниједно дијете није заражено, а чак је створен и колективни имунитет. Прије сваког тренинга провјерава се тјелесна температура, обавезна је дезинфекција руку и стопала, а обезбијеђена су и сва дезинфекциона средства. Оно што посебно желим да нагласим јесте да наше групе не прелазе број од 15 дјевојчица и дјечака, иако наша сала има преко 600 квадрата. Могу да кажем да се налазимо у установи која је сигурно најбезбједнија за дјецу.
 
Код Вас у клубу тренирају и дјеца са тешкоћама у развоју. Колико је рад са том дјецом значајан за клуб и да ли је тренутна ситуација утицала и на том пољу?
-Највећу помоћ у реализацији те идеје имали смо од министра унутрашњих послова Драгана Лукача. Овом приликом му се неизмјерно захваљујем, јер је он био тај који нам је обезбиједио простор за тренирање и без њега сигурно не би били у могућности да радимо са групом дјеце са тешкоћама у развоју. Могу слободно да кажем да је рад са том дјецом мој животни пројекат. Оно што желим посебно да нагласим јесте да та дјеца тренирају потпуно бесплатно, као и да моји тренери са њима раде потпуно бесплатно. Нисмо чекали да неко покуца на наша врата и да нам каже да смо ушли у пројекат неке важне организације и да смо добили одређена финансијска средства како би тај пројекат реализовали. Одговорно могу да тврдим да нисмо добили ниједну конвертибилну марку како би радили са дјецом са тешкоћама у развоју. Иза цијелог пројекта се крије само љубав према тој дјеци. Искористићу прилику да споменем и људе добре воље који су помогли дјеци са тешкоћама у развоју. Посљедњи примјер је успијешан момак из Бијељине који је инсистирао на томе да остане анониман, а који је до сада уплатио 3000 конвертибилних марака како би се дјеца обукла од главе до пете, што смо ми и урадили. У овој групи су дјеца од четири до 25 година са различитим обољењима и јако је тешко радити са њима, али исто тако смо показали да можемо да се носимо са тим проблемом. Овај пројекат је нешто што ће се наставити и у будућности. Желим да апелујем на све родитеље који имају дјецу са тешкоћама у развоју да дођу на тренинг који се одржава сваког петка у 18 часова у сали МУП-а.
 
Физичко васпитање је битна компонента васпитног процеса. Међутим, дјеца, у вријеме короне, остају ускраћена и што се тог дијела физичке активности тиче. Које је Ваше мишљење по том питању као професора физичког?
-У септембру је стигао акт од Министарства просвјете да физичко васпитање може да се одржава напољу док је лијепо вријеме. Знамо да је у септембру вријеме варљиво и промјенљиво. Појавом прве кише и хладног времена дјеца улазе у учионице и зауставља се сва физичка активност. Иако постоје спортске сале, наставници и професори морају да импровизују радом у учионицама и у ходницима. Нико не може да ме убиједи да сала дужине од 40, а ширине од 30 метара није адекватан простор за групу од десет дјевојчица и дјечака, како би могли да раде час физичког васпитања. Подржавам одлуку да не могу да се раде групни спортови, али могу да се раде индивидуални спортови или основне вјежбе загријавања и обликовања. Надам се да ће у другом полугодишту доћи акт који ће обрадовати све професоре и наставнике физичког васпитања, а у којем ће бити одлука да дјеца могу радити физичко у салама. Уколико се настави ускраћивање физичке активности код дјеце, нећемо имати само проблем са пандемијом, него ћемо имати проблем и са болесном нацијом у свим аспектима. Врло добро знамо да је болест 21. вијека управо технологија која преовладава и уколико не активирамо дјецу како физички, тако и психички, онда се плашим да ћемо имати велики проблем и то веома брзо.
 
Иако сте и сами рекли да је пандемија стопирала све, да ли КК ,,Феникс Баскет” има планове и циљеве које жели да оствари у ближој будућности?
-Година 2020. је била много тешка година за спорт, а клубови су ти који живе на рубу егзистенције. У периоду када је све било затворено, па и спортски клубови, било је много губитака, а сваки клуб има и своје приходе и своје расходе који треба да се испоштују. Из тог разлога, све планиране активности које смо имали су пале у воду, осим пројекта дјеце са тешкоћама у развоју. Ми традиционално одржавамо Мини баскет фестивал који је ове године требао бити пети по реду и на жалост је отказан због пандемије. Прошле године смо имали 820 учесника из шест земаља и био је бесплатан. Лига млађих категорија на нивоу подручног кошаркашког одбора Бијељина је почела недавно. Ми смо наставили да се такмичимо, али се види и осјети да клубови имају велике проблеме. Што се нашег клуба тиче, 90% наших планова у овом тренутку није оствариво и могу да кажем да ће Феникс по први пут од оснивања пословати негативно, јер није могуће надокнадити губитке од почетка пандемије. Овај пут желим да апелујем на град и на државу да помогну спортским клубовима, а ми ћемо дјецу ослободити плаћања чланарине. Пројекат који ћемо имати у јануару јесте наша зимска лига која ће се реализовати у дворани МУП-а. Обзиром да је забрањено присуство публике, родитељи ће имати прилику да гледају своју дјецу путем лајв преноса сваке недеље. Надамо се да ће јануар и Нова 2021. година донијети нешто ново, нека боља времена и неке нове планове који ће бити оствариви.

Семберске новине - Семберија инфо