Вук Шоја млада је звијезда Рукометног клуба ,,Бијељина“. Овај 17-годишњи средњи бек и капитен тима од прошле године је и члан кадетске репрезентације Републике Српске. Они који га знају кажу да је изузетно талентован. Омиљен је у школи, клубу и међу својим другарима, јер је праведан, искрен, културан, вриједан, паметан...  
 
О томе какав је рукомет као спорт Вук Шоја је с одушевљењем слушао када је у његову Основну школу ,,Вук Караџић’’ дошао тренер и координатор Школе рукомета Рукометног клуба ,,Бијељина“ Обренко Миљковић. Истицао је да је рукомет изузетно динамичан и брз, да је комбинација многих других спортова. Пробуђену жељу тада 12-годишњег Вука, да игра рукомет, подржали су родитељи, а посебно отац, некада и сам рукометаш.
 
- Сви су подржали ту моју одлуку, а посебно отац, који је до одласка на факултет играо рукомет. Рекао ми је да је то добар избор, јер рукомет је веома комплексан спорт, креативан је, пун идеја и зато је јако тежак, али зато много добијеш од рукомета, и као човјек и као спортиста’’, прича Шоја за портал Семберија инфо, који је сада већ пет година у рукомету и један је од великих узданица свог клуба, али и репрезентације Републике Српске.
 
Рођен је 15. октобра 2002. године у Бијељини, ученик је другог разреда Техничке школе ,,Михајло Пупин“, смјер машински техничар за компјутерско конструисање, члан је РК ,,Бијељина“ и прави примјер да се радом и трудом могу постићи велики резултати.
 
- У клубу сам доживио много лијепих тренутака и мислим да се до сада све добро посложило. Првим корацима у рукометној игри научио ме координатор Школе рукомета и тренер Обренко Миљковић, који ми је пуно помогао да напредујем док сам био у млађим категоријама. Сада кад сам у првом тиму тренер ми је Богдан Ранкић. Промјена тренера увијек утиче на свакога, у сваком спорту, јер сваки тренер има другачији систем рада, али радује ме да сам се брзо прилагодио, а прилагодили су се и други који су прешли у први тим. Свима нам даје дашак самопоуздања да будемо још бољи у овом изузетно брзом и комплексном спорту’’, прича Вук Шоја, који је капитен екипе откако је у првом тиму.
 
- Ми смо права сложна екипа, па није превелики терет носити капитенску траку’’, каже Шоја који чува повјерење тренера и никада није изгубио капитенску траку.
 
Каже, улога капитена је да води рачуна о понашању и дисциплини чланова своје екипе током утакмице, те да им својом игром и понашањем буде примјер.
 
Награде и успјеси
 
Свој пут гради стрпљиво и упорним радом од своје дванаесте године, када је почео да тренира.
 
-Што се тиче награда и успјеха, нисам их имао само са клубом, имао сам их и са кадетском репрезентацијом Републике Српске. Најдражи успјех са кадетском репрезентацијом ми је освајање Децембарског турнира у Новом Саду прошле године. Турнир је одржан поводом обиљежавања значајног јубилеја- 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији, а побиједили смо наше вршњаке из Србије, освојили златну медаљу и то ми је најдража медаља. Што се тиче клуба, најдраже ми је што смо, у истој сезони, у јуниорској конкуренцији, освојили Прву лигу Војводине’’, издваја з  портал Семберија инфо Вук Шоја.
 
Говорећи о броју погодака на једној утакмици, наводи да је прошле године у утакмици против РК ,,Херцеговина“ у Невесињу постигао 12 голова, а већ ове сезоне, у 4. колу, у утакмици против РК ,,Јединство“ из Брчког дао је 12 голова, те срушио лични рекорд.
 
-Свака утакмица за мене је једно ново искуство, те без обзира на исход, подстрек ми је да се убудуће још више трудим’’, каже Шоја.
 
Тилен Стрмљан узор, а најдражи предмет српски језик
 
Усклађивање обавеза је велики изазов за све који се одлуче озбиљно бавити спортом, а при томе не занемаривати школске обавезе.
 
-Као и код свих младих спортиста, најважније је ускладити школске обавезе са тренинзима и утакмицама, тако да слободног времена готово да и немам. Међутим, све се може кад се хоће’’, каже Вук Шоја, који поред тога што тренинге има пет дана у седмици и викендом су утакмице, успијева на вријеме да извршава своје школске обавезе, а успјех који постиже је врло добар.
 
У школи му је најдражи предмет српски језик, а рукометни узор му је млади Словенац Тилен Стрмљан - имају сличан стил игре.
 
-Кад сам гледао њега имао сам утисак да гледам себе за коју годину’’, истиче Вук Шоја,  који жели да гради професионалну спортску каријеру, али и да настави да се образује. Након средње школе планира да упише машински факултет.
 
-Неки спортисти не успију да заврше факултет због превише спортских обавеза, али чврсто вјерујем да ћу ја моћи. Поред бављења професионалним спортом, својим радом и упорношћу доћи ћу до факултетске дипломе’’, каже, на крају, за портал Семберија инфо Вук Шоја.

Семберија инфо