СЛАВИША ВУЈАНОВИЋ: ДИРЕКТОР ДЈЕЧИЈЕГ ВРТИЋА ,,ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ’’ :: Semberija INFO ::

 

СЛАВИША ВУЈАНОВИЋ: ДИРЕКТОР ДЈЕЧИЈЕГ ВРТИЋА ,,ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ’’


1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Пошто још увијек нисам засновао породицу, не могу то ставити на прво мјесто, иако сматрам да је то нешто чиме се сваки човјек треба поносити, тако да у овом моменту као свој највећи упјех сматрам то шта сам на пословном плану постигао и урадио. Сматрам да сам изабрао најљепши посао, посао васпитача који сам одрађивао најбоље што сам умио десет година и кроз тај позив створио себе као одговорну и емпатичну особу, која је из свог тог напора напредовала степеницу више и сада, као мој највећи тренутни успјех је то што сам директор, по мени најбољег вртића у Републици Српској, Дјечијег вртића „Чика Јова Змај“. Надам се да ћу се у наредном периоду остварити и као породични човјек, па ћу имати и нечим, још вреднијим, да се похвалим и коначно завршим „слагалицу’’ коју сам почео да склапам.

2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као и већина дјечака  који су расли у оном ратном времену имао сам жељу да упишем војну академију и постанем врстан војник, а и мој отац је био војно лице и по узору на њега се створила толика жеља. Био сам веома близу да ту своју дјечачку жељу и остварим, али сплетом околности, а сада могу да будем захвалан на тим околностима, уписујем тада Учитељски факултет, смјер предшколско образовање. Након што сам завршио школовање за васпитача настављам на истом факултету и уписујем разредни наставу, тако да сада имам дуплу ,,потврду’’ да сам особа која воли оно што ради и да је онај мали војник са почетка приче, заправо, један велики војник који служи ономе што је најбитније за сваког човјека, служим дјеци и јако сам срећан због тога.

3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Због обавеза нисам често у прилици да гледам ТВ и филмове. Викендом одвојим вријеме за спортски програм и то ми представља вид релаксације. Ако бих издвојио неки филм био би то „Кишни човјек“, а што се тиче књига, поред стручне литературе коју због професионалне надоградње читам, љубитељ сам поезије и стваралаштва Дучића, Шантића, Д. Трифуновића, Јесењина, али и ствралаштва Драшковића, Коеља...

 4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Свестрана сам и дружељубива особа, али када бих истицао хоби и нешто у чему посебно уживам био би то спорт, нарочито фудбал. И даље се трудим да останем у њему активно, а поред спорта, нешто чему посвећујем доста свог слободног времена су пси. Имам регистровану одгајивачницу паса, расе ротвајлер, које узгајам и водим на изложбе широм бивше Југославије, али и Европе, на којима постижем изузетне резултате, што доказује да сам и на том пољу јако посвећен и успјешан.

 5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Да би нешто напредовало то мора да се његује, а да би се његовало мора да се воли. Прије свега, сви ми морамо да волимо овај град. Сматрам да сви можемо и морамо да доприносимо да наша Бијељина расте и развија се. Наравно, увијек је на првом мјесту помоћ од стране локалне заједнице, која се, заиста, труди да Бијељина из дана у дан оправда статус града. Бијељина се послије деведесетих година нагло изградила и модернизовала и да тако остане морају се сви потруди и чувати оно што имамо. Оно што недостаје не само Бијељини, него и свим градовима који нагло расту и развијају се, су на првом мјесту зелене површине, игралишта за дјецу, мјеста гдје би се окупљали пензионери, који су, такође, носиоци великих заслуга да Бијељина буде оваква каква је данас, спортске дворане, са различитим спортским садржајима који ће бити доступни сваком човјеку који пожели да изађем из свакодневне рутине, кућа - посао. Бијељина је град будућности, град младих и амбициозних људи на које сам поносан и сигуран да ћемо сви заједно да саградимо још љепшу Бијељину и створимо још боље услове за живот будућим нараштајима.

 6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Моју Бијељину видим као град будућности, град младости у којем ће свако од нас живјети и стварати породицу безбрижно. Као град у којем ће млади да развијају своје квалитете, а стари да преносе своје искуство и знање. Као један модеран, универзитетски град, економски и социјално снажан, културно освијешћен и, наравно, као једну оазу мира и могућности живљења и напредовања.

Семберија инфо (Семберске новине)