МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ- ПУТНИК КРОЗ ВАСИОНУ И ВИЈЕКОВЕ :: Semberija INFO ::

 

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ- ПУТНИК КРОЗ ВАСИОНУ И ВИЈЕКОВЕ


Музеј Семберије и Савезе иноватора Републике Српске позивају Бијељинце да погледају  изложба ,,Миланковић 1879- 2019“. Изложба је постављена у Музеју Семберије, отворена је од  28. маја до 13. јуна, а улаз је бесплатан.
 
Ова Изложба је реализована  поводом 140 година од рођења Милутина Миланковића, великог научника који је створио астрономску теорију климатских промјена и тиме разјаснио тајну леденог доба на Земљи.

Миланковић је такође поставио теорију о помјерању континената на Земљи, а творац је и најпрецизнијег астрономског календара. Због изванредних достигнућа у науци, по један кратер на Мјесецу и Марсу, као и један астероид, названи су по њему.
 
Колико је био и остао важан за читаву планету, говори и податак да га је НАСА уврстила у 15 највећих умова који су проучавали Земљу.
 
Европско геофизичко друштво установило је медаљу ,,Милутин Миланковић“ 1993. Године која се додјељује научницима за изузетне заслуге у дугопериодичном проучавању и моделирању климе. Од 2003. године  ову медаљу додјељује Европска унија за геонауке.
 
Почетак његове животне приче почиње 28. маја 1879. године када је рођен у Даљу, мјесту на Дунаву, у околини Осијека, гдје је завршио основно образовање.  У седамнаестој години, по наговору професора, као изразити математички таленат, одлази у Беч и наставља школовање на Високој техничкој школи. Студије грађевине успјешно завршава 1902. године. Са непуних 26 година промовисан је у доктора техничких наука и тако постао први Србин доктор техничких наука. У Београд се враћа 1909. године.  
 
У аутобиографији о путу који је изабрао написао је: ,,Тежио сам увек ка вишим циљевима, или бар онима који су ми такви изгледали. Нисам почињао ништа за што се нисам осећао дорастао, зато у свом раду нисам скоро никад имао неуспеха. Знао сам из властитог искуства, још више из искуства других, да је пут којим сам одлучио да пођем дуг и трновит и да води само онда до значајне висине ако се њиме корача целог живота, не скрећући ни десно ни лево.“
 
За предмет својих научних истраживања Милутин Миланковић је одабрао климу далеке прошлости. Највећи дио проучавања обављао је код куће у Београду или у старој згради Универзитета, у Капетан Мишином здању.
 
Први је матзематички доказао да астрономски утицаји управљају механизмом термичких појава на Земљи. Тиме је повезао науке о васиони и Земљи и отпочео проучавање климе на начин који прије њега није постојао.
 
Његови математички прорачуни у сфери грађевинарства показали су да се као највиша може саградити бетонска грађевина полупречника основе 112,84 км, висине 21,646 км, што представља теоријску границу висине која се због грађевинске статике не може прекорачити.
 
Миланковић је своју грађевинску дјелатност у Србији крунисао пројектовањем 19 армирано-бетонских мостова преко ријеке Тимок, на изузетно тешким теренима, којима и данас пролази пруга Ниш-Књажевац, објектима за потребе Команде ваздухопловства и Ковнице новца у Топчидеру. 
 
Овај путник кроз ,,васиону и вијекове“ умро је 12. децембра 1958. године у Београду, а, по сопственој жељи, сахрањен је у Даљу, у породичној гробници на православном гробљу, на Дунаву.
 
Семберија инфо ( М.Решидовић)