Права је ријеткост у селима Семберије видјети јато гусака како шета кроз село. Некада су такве слике биле честе. Било је просто немогуће проћи крај неке мераје, а да се не огласи јато гусака. Гуске су Семберци држали првенствено због одличног перја од којег су се правили мекани јастици за спавање и топле дуње-покривачи који су најчешће кориштени током хладних зимских ноћи.

Са прављењем и кориштењем нових анатомских јастука, перјани јастуци су, углавном, избачени из употребе.
Зато се све мање и гуске гаје. На једну, усамљену бијелу љепотицу, наишли смо у Патковачи. Гегала се она поносно, тражећи друштво. Сигурно јој је самоћа досадила, па се, напросто, обрадовала и нашој причи и сликању.

Вјероватно је помислила, ако су моје претходнице биле у пјесми, могу и ја на фотографији.