Мјесец март, смјештен између зиме и прољећа, сматра се несталним, промјенљивим, због времена које је у њему непредвидиво- лијепе и пријатне дане зна сасвим ненадано да замијене дани вејавице и ниских температура. У  нашој народној традицији овим мјесецом управља баба Марта: ћудљива, напрасита и помало луцкаста баба.

​

Март је трећи мјесец у години и има 31 дан. У овом мјесецу је прољећна равнодневница, обично 21. марта, а понекад, углавном кад је преступна година, 20. марта. То је дан када дан и ноћ имају исто трајање,  по 12 сати. 

Мјесец март добио је назив по највећем римском богу, Марсу, богу рата. Нешто мање од три хиљаде година  у прошлости био је то први мјесец у години.

Према легенди, бог рата био је отац Ромула, оснивача Рима, а самим тим Марс је отац како Римског царства тако и читавог римског народа. Зато и не чуди што је по старом римском календару први мјесец у години био посвећен богу Марсу. Година је тада почињала првог марта, а завршавала се након десет мјесеци, последњег дана децембра и трајала је 304 дана. 

Како то није одговарало дужини праве године, легендарни римски краљ Нума Помпилије, који је на пријестолу наслиједио Ромула, увео је у календар још два мјесеца, јануар и фебруар, и од тада је март трећи мјесец у години.  Током измјена и употреба разних календара март је увијек задржао своје временско трајање од 31 дан. 

Занимљиво је споменути како се на простору Велике Британије Нова година славила на први дан марта све до 1752. године, када је прихваћен грегоријански календар. 

Ево неких од народних изрека везаних за овај мјесец:

- Март ако зубима не уједе, репом ошине. 
- Боље да те зима упекне, него мартовско сунце угрије.
- Колико је у марту росе, толико је у мају мразева.
- Кишан март је у атару зао, а сув април још годи.
- Каква је Тодорица, таква је годиница. 
- Мартовска грмљавина наговјештава родну годину, као што прашина у марту носи обиље жита и вина. 

Портал Семберија инфо - М. Решидовић