Као ријетко који аутомобил, ,,буба“ је досегла култни статус, те има велики број љубитеља широм свијета, удружених у клубове. Појављивала се у популарној култури ( Херби у истоименом Дизнијевом серијалу фимова), била један од заштитних знакова хипи покрета, као и неисцрпан извор инспирације за бројне професионалне и аматерске прераде.
 
Готово свака земља на свијету има свој надимак за тај ауто, а већина је варијација на тему инсекта или бубе. Нико је не зове службеним називом Фолксваген Тип 1.
 
И деценијама након што се престала производити, ,,буба“ је у свим својим варијантама задржала култни статус.
 
,,Буба“ нити је била брза, нити економична, а поготово не удобна, али је то возило чудног облика упркос свим манама пожњело свјетски успјех.
​
Посљедња њемачка ,,буба“ сишла је с производне траке у фабрици у Емдену, на сјевероистоку Њемачке прије 42 године. Радници су је тог 19. јануара 1978. године испратили сузама.
 
А све је почело 1933. године нацртом Фердинанда Поршеа којим је одговорио на позив Адолфа Хитлера да произведе јефтини аутомобил намијењен свим слојевима друштва. Порше је Хитлеру послао и листу захтјева која се састојала од следећих карактеристика: аутомобил је морао да има максималну брзину од 100 км на сат и да комотно смјести двије одрасле особе, троје дјеце и њихове путне кофере. Морао је да буде једноставан и има просјечну потрошњу од око 5.5 литара. Хитлер је одобрио наведене карактеристике, а затим Поршеу упутио једини свој захтјев- аутомобил није смио да кошта више од 1000 њемачких марака.
 
Дана 26. фебруара 1936. године Хитлер је отворио прву фабрику за производњу ,,народног возила“, а 1955. године на улицама Њемачке било је више од милион модела ,,бубе“.
 
Фолксваген је највише ,,буба“ продао у Сједињеним Америчким Државама 1968. године, када се овај четвероточкаш појавио као тркаћи аутомобил под именом ,,Херби“ у Дизнијевом филму ,,Херби, љубавна буба“. Њена растућа популарност у САД-у током 1960-их подстакла је Фолксваген да изгради свој први производни погон на америчком континенту, у граду Пуебла у Мексику, како би задовољио потражњу.
 
Био је 4. октобар 1969. године када су Битлси избацили албум ,,Аббеy Роад“. На омоту четири младића прелазе улицу на пјешачком прелазу, а са лијеве стране стоји паркирана бијела ,,буба“. На истом албуму шеснаеста пјесма носи назив ,,Тхе енд“, симболично: збогом ,,бубо“!
 
Посљедња оригинална Фолксагенова ,,буба“ произведена је 2003. године у Мексику. Међутим, мит о култном аутомобилу не јењава. Старе ,,бубе“ у возном стању данас се продају за астрономске износе. У зависности од тога како су одржаване и колико су старе, могу достићи цијену од 30.000 евра.
 
портал Семберија инфо (М.Решидовић)