ИНЗ савјетује: Шта не знамо о пчелама, шта требају знати пчелари, а шта купци производа од пчела?
Пчеларство је од кључне важности за производњу хране за једно друштво - државу, а примјер за то је ЕУ, у којој оно учествује са око 14,2 милијарди ЕУР годишње. То значи да не постоје природне препреке да тако буде и код нас. Зато је, кажу у Институту за здравље и сигурност хране Зеница, неопходно познавати неке утврђене чињенице о пчелама, меду и уопше - овој области.
Са еколошког аспекта, због одржавања еколошке равнотеже и биолошке разноликости, треба знати да 84 посто биљних врста и 76 посто производње хране у Европи зависи од опрашивања које обављају домаће и дивље пчеле. Према доступним подацима, само САД годишње троше двије милијарде долара на вјештачко опрашивање, а нестанак пчела би створио трошак од 150 милијарди еура на свјетском нивоу, што због мањка хране, што због недостатка природних опрашивача биља.
Рад пчелара прописују закони, одлуке, правилници…..
Пчеларство је грана пољопривреде у којој се узгаја и искориштава медоносна пчела за добивање пчеларских производа као што су пчелињи мед, пчелињи восак, пчелињи отров, матична млијеч, цвјетни прах/полен, прополис, ројеви и матице, те остварује индиректна корист путем опрашивања биљних врста и одрживости екосистема. Све ово је прописано Правилником о пчеларству (Службене новине Ф БиХ 31/18), у којем се наводи и да се пчелињи производи користе за израду апитерапијских производа у козметици, те као храна за људе, па самим тим се пчеларе сврстава у субјекте у пословању са храном.
О битности пчеларства говори да је и Европски парламент донио резолуцију (1. марта 2018.) о могућностима и изазовима за пчеларски сектор ЕУ, којом су прописани значај пчеларства, подршка ЕУ за пчеларе, али и дефинисани истраживање, оспособљавање и образовање, здравље пчела и еколошки аспекти, хемикалије које штете пчелама, елементи борбе против кривотворења меда, те промоција пчеларских производа и употребе меда у терапеутске сврхе.
Студије УН-ове организације за храну (ФАО) наводе да је уроде пољопривредних култура могуће повећати и до 24 посто, повећањем густине опрашивача на заданом подручју.
Пчеларство се састоји од сегмента који се односи на примарну производњу (пчеларење) и производње меда и других пчелињих производа, те њихову прераду.
У примарној производњи, акценат се даје примјени зоо/апитехничких и биосигурносних мјера у циљу заштите здравља пчела/пчелињих заједница, али и добијања квалитетних производа, што прописује Закон о ветеринарству, сточарству, фитофармацеутским производима.
У производњи и преради пчелињих производа као хране односе и обавезе су прописане Законом о храни и проистеклим правилницима, а што подразумијева да су пчелари, као произвођачи хране, дужни у објекту и производњи успоставити систем унутрашњих контрола или самоконтроле прикладне производњи тј. технолошким поступцима који се проводе у објекту, према начелима ХАЦЦП система.
Углед који ужива мед као здрава/љековита намирница не смије бити доведен у питање лошом произвођачком и хигијенском праксом, а све боља информисаност конзумената, коју не треба подцјењивати захтјева и ефикасну контролу хране током цијелог производног процеса - без контроле нема квалитете, кажу у ИНЗ-у, додајући да се производима од меда, као и другој храни, треба приступити "по начелу сљедивости од њиве до трпезе“.
Тренутни законски основ утемељен је прописима из различитих области, те се над узгојима пчела и пчелињим производима, начелно, проводи у два правца - надзор и контролу здравља самих пчела-пчелињих заједница на пчелињацима, те надзор и контролу над пчелињим производима (мед, восак, матична млијеч, полен и др.).
Прописи који регулишу примарну производњу су Закон о ветеринарству БиХ (Сл. гласник БиХ 34/02), ентитетски Закони о ветеринарству у ФБиХ (Сл. новине ФБиХ 46/00) и РС (Сл. гласник РС 75/17), Правилник о мјерама за сузбијање и искорјењивање заразних болести пчела (Сл.лист СФРЈ 6/88), а годишње се доноси Програм мјера здравствене заштите животиња и њиховом провођењу на нивоу БиХ, те на ентитетском нивоу - Програм мјера у РС-у, а Упутство о провођењу мјера за отклањање и спречавање заразних и паразитарних болести животиња за текућу годину у ФБиХ.
Одлука о заразним болестима животиња (Службени гласник БиХ 44/03) регулише питања болести пчела које подлијежу пријављивању, а Упутство о начину пријављивања заразних болести животиња (Службене новине ФБиХ 67/09) утврђује начин пријављивања заразних болести животиња.
На пчеларство се односе и Закон о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине (Службени гласник БиХ 49/04), Правилник о условима које морају да испуњавају правна и физичка лица за промет фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 51/11 и 79/13), Правилник о дужностима корисника фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 101/12), Правилник о уређајима за примјену фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 84/13).
Производња меда подлијеже и Закону о храни
На производњу и прераду меда као хране односе се прописи из области хране, који са једне стране дефинишу регистрацију објеката и услове у објектима за производњу и прераду, а са друге дефинишу критеријуме квалитета производа/хране те начин означавања/декларисања.
Наведени правилници „хигијенског пакета“ имплицирају примјену ДХП (добре хигијенске праксе) и ДПП (добре произвођачке праксе) код свих субјеката у производњи хране што укључује и пчеларе који би требали развијати систем самоконтрола заснован на ХАЦЦП систему.
Како би производи задовољили критеријуме потребно је испоштовати Правилник о меду и другим пчелињим производима (Сл. гласник БиХ 37/09), Правилник о методама за контролу меда и других пчелињих производа (Сл. гласник БиХ 37/09), Одлуку о праћењу резидуа одређених твари у живим животињама и у производима животињског поријекла. (Службени гласник БиХ 1/04).
Пчелари сносе сву одговорност за сигурност својих производа, дужни су успоставити сљедивост за своје производе. Неодговарајуће или недовољно оспособљена особа која ради са пчелама или пчелињим производима може угрозити здравље, намирницу или производ.
Биосигурност обухваћа провођење мјера и активности којима се спрјечава унос узрочника заразних болести у узгој животиња односно ширење узрочника болести међу животињама /стадима или узгојима/. За биосигурност је одговоран произвођач односно ималац животиња.
Штетни фактори који умањују здравствену исправност меда и пчелињих производа су здравствено стање пчела, присутност штетних твари у меду, загађен околиш и неправилни поступци у пчеларству.
ХАЦЦП систем сигурности хране – систем процјене опасности и критичних контролних тачака је превентивни, знанствено утемељени систем који омогућује препознавање, евентуално присутних опасности у храни које могу штетно дјеловати на здравље људи, те наглашава висок степен савјесности и одговорности пчелара, наводе из Института
Да би пчелар на споменуте захтјеве могао одговорити, један од начина је препознавање важности едукације, као и квалитетно осмишљавање, те њено провођење. Обзиром да је квалитета у данашње доба појам који заједнички изграђују и произвођачи и потрошачи (купци), врхунски едукован пчелар је тај који засигурно својом свијешћу, савјешћу, одговорношћу и знањем може осигурати углед властитог производа и повјерење потрошача, које је почесто озбиљно пољуљано нечасним радњама појединаца.
Институт за здравље и сигурност хране Зеница
Списак Закона, прописа, одредби…
То су Закон о храни (Сл. гласник БиХ 50/04) и у РС Закон о храни (Сл. гласник РС 19/17). као и правилници тзв. „Хигијенског пакета“ Правилник о хигијени хране (Сл. гласник БиХ 04/13), Правилник о микробиолошким критеријима за храну (Сл. гласник БиХ 11/13 и допуне), Правилник о хигијени хране животињског поријекла (Сл.гласник БиХ 103/12), Правилник о службеним контролама које се проводе ради верификације поступања у складу са одредбама процеса о храни и храни за животиње те прописа о здрављу и добробити животиња (Сл. гласник БиХ 05/13), Правилник о организацији службених контрола производа животињског поријекла намијењених исхрани људи (Сл. гласник БиХ 103/12), Правилник о ветеринарско-здравственим условма за објекте који производе храну животињског поријекла (Сл. новине ФБиХ 22/13). Други прописи који се односе и на пчеларење и производњу пчелињих производа су Закон о заштити становништва од заразних болести (Сл. новине ФБиХ 29/05), Закон о сигурности промета у БиХ (Сл. гласник БиХ 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 и 8/17), те Закон о стварним правима (Сл. новине ФБиХ66/13 и 100/13), који у члану 72. регулише питања стварног права у случају да рој пчела доспије на туђу некретнину и поступка поврата истог
Са еколошког аспекта, због одржавања еколошке равнотеже и биолошке разноликости, треба знати да 84 посто биљних врста и 76 посто производње хране у Европи зависи од опрашивања које обављају домаће и дивље пчеле. Према доступним подацима, само САД годишње троше двије милијарде долара на вјештачко опрашивање, а нестанак пчела би створио трошак од 150 милијарди еура на свјетском нивоу, што због мањка хране, што због недостатка природних опрашивача биља.
Рад пчелара прописују закони, одлуке, правилници…..
Пчеларство је грана пољопривреде у којој се узгаја и искориштава медоносна пчела за добивање пчеларских производа као што су пчелињи мед, пчелињи восак, пчелињи отров, матична млијеч, цвјетни прах/полен, прополис, ројеви и матице, те остварује индиректна корист путем опрашивања биљних врста и одрживости екосистема. Све ово је прописано Правилником о пчеларству (Службене новине Ф БиХ 31/18), у којем се наводи и да се пчелињи производи користе за израду апитерапијских производа у козметици, те као храна за људе, па самим тим се пчеларе сврстава у субјекте у пословању са храном.
О битности пчеларства говори да је и Европски парламент донио резолуцију (1. марта 2018.) о могућностима и изазовима за пчеларски сектор ЕУ, којом су прописани значај пчеларства, подршка ЕУ за пчеларе, али и дефинисани истраживање, оспособљавање и образовање, здравље пчела и еколошки аспекти, хемикалије које штете пчелама, елементи борбе против кривотворења меда, те промоција пчеларских производа и употребе меда у терапеутске сврхе.
Студије УН-ове организације за храну (ФАО) наводе да је уроде пољопривредних култура могуће повећати и до 24 посто, повећањем густине опрашивача на заданом подручју.
Пчеларство се састоји од сегмента који се односи на примарну производњу (пчеларење) и производње меда и других пчелињих производа, те њихову прераду.
У примарној производњи, акценат се даје примјени зоо/апитехничких и биосигурносних мјера у циљу заштите здравља пчела/пчелињих заједница, али и добијања квалитетних производа, што прописује Закон о ветеринарству, сточарству, фитофармацеутским производима.
У производњи и преради пчелињих производа као хране односе и обавезе су прописане Законом о храни и проистеклим правилницима, а што подразумијева да су пчелари, као произвођачи хране, дужни у објекту и производњи успоставити систем унутрашњих контрола или самоконтроле прикладне производњи тј. технолошким поступцима који се проводе у објекту, према начелима ХАЦЦП система.
Углед који ужива мед као здрава/љековита намирница не смије бити доведен у питање лошом произвођачком и хигијенском праксом, а све боља информисаност конзумената, коју не треба подцјењивати захтјева и ефикасну контролу хране током цијелог производног процеса - без контроле нема квалитете, кажу у ИНЗ-у, додајући да се производима од меда, као и другој храни, треба приступити "по начелу сљедивости од њиве до трпезе“.
Тренутни законски основ утемељен је прописима из различитих области, те се над узгојима пчела и пчелињим производима, начелно, проводи у два правца - надзор и контролу здравља самих пчела-пчелињих заједница на пчелињацима, те надзор и контролу над пчелињим производима (мед, восак, матична млијеч, полен и др.).
Прописи који регулишу примарну производњу су Закон о ветеринарству БиХ (Сл. гласник БиХ 34/02), ентитетски Закони о ветеринарству у ФБиХ (Сл. новине ФБиХ 46/00) и РС (Сл. гласник РС 75/17), Правилник о мјерама за сузбијање и искорјењивање заразних болести пчела (Сл.лист СФРЈ 6/88), а годишње се доноси Програм мјера здравствене заштите животиња и њиховом провођењу на нивоу БиХ, те на ентитетском нивоу - Програм мјера у РС-у, а Упутство о провођењу мјера за отклањање и спречавање заразних и паразитарних болести животиња за текућу годину у ФБиХ.
Одлука о заразним болестима животиња (Службени гласник БиХ 44/03) регулише питања болести пчела које подлијежу пријављивању, а Упутство о начину пријављивања заразних болести животиња (Службене новине ФБиХ 67/09) утврђује начин пријављивања заразних болести животиња.
На пчеларство се односе и Закон о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине (Службени гласник БиХ 49/04), Правилник о условима које морају да испуњавају правна и физичка лица за промет фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 51/11 и 79/13), Правилник о дужностима корисника фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 101/12), Правилник о уређајима за примјену фитофармацеутских средстава (Службени гласник БиХ 84/13).
Производња меда подлијеже и Закону о храни
На производњу и прераду меда као хране односе се прописи из области хране, који са једне стране дефинишу регистрацију објеката и услове у објектима за производњу и прераду, а са друге дефинишу критеријуме квалитета производа/хране те начин означавања/декларисања.
Наведени правилници „хигијенског пакета“ имплицирају примјену ДХП (добре хигијенске праксе) и ДПП (добре произвођачке праксе) код свих субјеката у производњи хране што укључује и пчеларе који би требали развијати систем самоконтрола заснован на ХАЦЦП систему.
Како би производи задовољили критеријуме потребно је испоштовати Правилник о меду и другим пчелињим производима (Сл. гласник БиХ 37/09), Правилник о методама за контролу меда и других пчелињих производа (Сл. гласник БиХ 37/09), Одлуку о праћењу резидуа одређених твари у живим животињама и у производима животињског поријекла. (Службени гласник БиХ 1/04).
Пчелари сносе сву одговорност за сигурност својих производа, дужни су успоставити сљедивост за своје производе. Неодговарајуће или недовољно оспособљена особа која ради са пчелама или пчелињим производима може угрозити здравље, намирницу или производ.
Биосигурност обухваћа провођење мјера и активности којима се спрјечава унос узрочника заразних болести у узгој животиња односно ширење узрочника болести међу животињама /стадима или узгојима/. За биосигурност је одговоран произвођач односно ималац животиња.
Штетни фактори који умањују здравствену исправност меда и пчелињих производа су здравствено стање пчела, присутност штетних твари у меду, загађен околиш и неправилни поступци у пчеларству.
ХАЦЦП систем сигурности хране – систем процјене опасности и критичних контролних тачака је превентивни, знанствено утемељени систем који омогућује препознавање, евентуално присутних опасности у храни које могу штетно дјеловати на здравље људи, те наглашава висок степен савјесности и одговорности пчелара, наводе из Института
Да би пчелар на споменуте захтјеве могао одговорити, један од начина је препознавање важности едукације, као и квалитетно осмишљавање, те њено провођење. Обзиром да је квалитета у данашње доба појам који заједнички изграђују и произвођачи и потрошачи (купци), врхунски едукован пчелар је тај који засигурно својом свијешћу, савјешћу, одговорношћу и знањем може осигурати углед властитог производа и повјерење потрошача, које је почесто озбиљно пољуљано нечасним радњама појединаца.
Институт за здравље и сигурност хране Зеница
Списак Закона, прописа, одредби…
То су Закон о храни (Сл. гласник БиХ 50/04) и у РС Закон о храни (Сл. гласник РС 19/17). као и правилници тзв. „Хигијенског пакета“ Правилник о хигијени хране (Сл. гласник БиХ 04/13), Правилник о микробиолошким критеријима за храну (Сл. гласник БиХ 11/13 и допуне), Правилник о хигијени хране животињског поријекла (Сл.гласник БиХ 103/12), Правилник о службеним контролама које се проводе ради верификације поступања у складу са одредбама процеса о храни и храни за животиње те прописа о здрављу и добробити животиња (Сл. гласник БиХ 05/13), Правилник о организацији службених контрола производа животињског поријекла намијењених исхрани људи (Сл. гласник БиХ 103/12), Правилник о ветеринарско-здравственим условма за објекте који производе храну животињског поријекла (Сл. новине ФБиХ 22/13). Други прописи који се односе и на пчеларење и производњу пчелињих производа су Закон о заштити становништва од заразних болести (Сл. новине ФБиХ 29/05), Закон о сигурности промета у БиХ (Сл. гласник БиХ 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 и 8/17), те Закон о стварним правима (Сл. новине ФБиХ66/13 и 100/13), који у члану 72. регулише питања стварног права у случају да рој пчела доспије на туђу некретнину и поступка поврата истог
