Догодило се на данашњи датум – 30. јануар
На данашњи дан – 30. јануар
1648. године – Потписивањем уговора у Минстеру окочан је осмогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске (Холандија). Шпанија је у октобру исте године принуђена да призна независност Холандије, што је омогућило убрзани економски и културни процват нове државе.
1649. године – У Лондону је због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I, након што су поражене његове снаге у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. Његово погубљење изазвало је огорчење и бес на европским дворовима, а у Холандији и Шпанији су побијени дипломатски представници Кромвелове државе. Монархија је у Енглеској обновљена 1660. године.
1835. године – Председник САД Ендрју Џексон преживео атентат. То је био први атентат извршен на шефа државе у америчкој историји.
1882. године – Рођен је Френклин Делано Рузвелт, који је од 1932. до смрти 1945. године четири пута биран за председника САД што је јединствен случај у америчкој историји. Политиком “Њу дила” успео је да извуче САД из велике економске кризе, успоставио је дипломатске односе са СССР (1935. године), а у Другом светском рату био је једна од најзначајнијих личности у антихитлеровској коалицији.
1933. године – Председник Немачке фелдмаршал Паул фон Хинденбург је именовао Адолфа Хитлера за канцелара. Истог дана 1937. године Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.
1937. године – Тринаест високих функционера Комунистичке партије СССР-а осуђено је на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.
1937. године – Рођен је руски велемајстор Борис Васиљевич Спаски, светски шаховски првак од 1969. године. Титулу је изгубио у мечу с америчким велемајстором Бобијем Фишером, који га је 1972. године у Рејкјавику победио резултатом 12,5:8,5.
1943. године – Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату отпочело прво даноноћно бомбардовање Берлина.
1948. године – У Њу Делхију је убијен Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије, пола године после стицања независности Индије. Убио га је Натурам Годсе, фанатик из секте “Хинду Махасабха” која се противила његовој политици помирења Хиндуса и муслимана.
1948. године – Умро је амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, пионир авијације, који је 1903. године с братом Вилбуром у авиону који су сами конструисали, извео први лет у историји ваздухопловства.
1964. године – У СССР-у су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите “Електрон 1” и “Електрон 2”.
1967. године – Папа Павле VI се сусрео с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.
1968. године – У Вијетнамском рату је почела једномесечна офанзива названа “Тет” (Нова година) под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од сто других места у Јужном Вијетнаму.
1972. године – Британски војници су у Лондондерију, у Северној Ирској убили 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. Тај сукоб назван је “Блоодy Сундаy” (Крвава недеља).
1972. године – Пакистан је напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш (бивши Источни Пакистан).
1992. године – Аргентина је отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
1995. године – У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло је најмање 20, а рањено око 60 људи.
2000. године – Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао је еколошку катастрофу огромних размера. У речни слив испуштено је 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
2000. године – Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало је у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
2003. године – У Скупштини СР Југославије (СРЈ) ратификован је Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине (БиХ).
2005. године – У Ираку су одржани први вишепартијски избори у последњих 50 година и први после свргавања Садама Хусеина.
2011. године – Умро је британски композитор Џон Бари, добитник пет Оскара за филмску музику, поред осталог у филмовима “Плес са вуковима” и “Моја Африка”, а компоновао је музику и за 11 филмова о Џејмсу Бонду. Током каријере добио је четири Гремија и један Златни глобус.
2013. године – На отварању изложбе “Берлин 1933, на путу ка диктатури” поводом 80-годишњице успона Хитлера на власт, немачка канцеларка Ангела Меркел затражила је од Немаца да се увек боре за своје принципе и не западају у самозадовољство и истакла да је владавину нациста омогућило то што је “елита немачког друштва сарађивала с њима, а пре свега што је већина у Немачкој у најмању руку толерисала њихов успон”.
Едукација
1648. године – Потписивањем уговора у Минстеру окочан је осмогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске (Холандија). Шпанија је у октобру исте године принуђена да призна независност Холандије, што је омогућило убрзани економски и културни процват нове државе.
1649. године – У Лондону је због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I, након што су поражене његове снаге у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. Његово погубљење изазвало је огорчење и бес на европским дворовима, а у Холандији и Шпанији су побијени дипломатски представници Кромвелове државе. Монархија је у Енглеској обновљена 1660. године.
1835. године – Председник САД Ендрју Џексон преживео атентат. То је био први атентат извршен на шефа државе у америчкој историји.
1882. године – Рођен је Френклин Делано Рузвелт, који је од 1932. до смрти 1945. године четири пута биран за председника САД што је јединствен случај у америчкој историји. Политиком “Њу дила” успео је да извуче САД из велике економске кризе, успоставио је дипломатске односе са СССР (1935. године), а у Другом светском рату био је једна од најзначајнијих личности у антихитлеровској коалицији.
1933. године – Председник Немачке фелдмаршал Паул фон Хинденбург је именовао Адолфа Хитлера за канцелара. Истог дана 1937. године Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.
1937. године – Тринаест високих функционера Комунистичке партије СССР-а осуђено је на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.
1937. године – Рођен је руски велемајстор Борис Васиљевич Спаски, светски шаховски првак од 1969. године. Титулу је изгубио у мечу с америчким велемајстором Бобијем Фишером, који га је 1972. године у Рејкјавику победио резултатом 12,5:8,5.
1943. године – Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату отпочело прво даноноћно бомбардовање Берлина.
1948. године – У Њу Делхију је убијен Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије, пола године после стицања независности Индије. Убио га је Натурам Годсе, фанатик из секте “Хинду Махасабха” која се противила његовој политици помирења Хиндуса и муслимана.
1948. године – Умро је амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, пионир авијације, који је 1903. године с братом Вилбуром у авиону који су сами конструисали, извео први лет у историји ваздухопловства.
1964. године – У СССР-у су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите “Електрон 1” и “Електрон 2”.
1967. године – Папа Павле VI се сусрео с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.
1968. године – У Вијетнамском рату је почела једномесечна офанзива названа “Тет” (Нова година) под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од сто других места у Јужном Вијетнаму.
1972. године – Британски војници су у Лондондерију, у Северној Ирској убили 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. Тај сукоб назван је “Блоодy Сундаy” (Крвава недеља).
1972. године – Пакистан је напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш (бивши Источни Пакистан).
1992. године – Аргентина је отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
1995. године – У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло је најмање 20, а рањено око 60 људи.
2000. године – Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао је еколошку катастрофу огромних размера. У речни слив испуштено је 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
2000. године – Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало је у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
2003. године – У Скупштини СР Југославије (СРЈ) ратификован је Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине (БиХ).
2005. године – У Ираку су одржани први вишепартијски избори у последњих 50 година и први после свргавања Садама Хусеина.
2011. године – Умро је британски композитор Џон Бари, добитник пет Оскара за филмску музику, поред осталог у филмовима “Плес са вуковима” и “Моја Африка”, а компоновао је музику и за 11 филмова о Џејмсу Бонду. Током каријере добио је четири Гремија и један Златни глобус.
2013. године – На отварању изложбе “Берлин 1933, на путу ка диктатури” поводом 80-годишњице успона Хитлера на власт, немачка канцеларка Ангела Меркел затражила је од Немаца да се увек боре за своје принципе и не западају у самозадовољство и истакла да је владавину нациста омогућило то што је “елита немачког друштва сарађивала с њима, а пре свега што је већина у Немачкој у најмању руку толерисала њихов успон”.
Едукација
