Догодило се на данашњи дан, 25. јануар
Данас је сриједа, 25. јануар, 25. дан 2023. године. До краја године има 340 дан.
1533. - Енглески краљ Хенри Осми оженио се Аном Болен, пркосећи врху Римокатоличке цркве у Ватикану, који му није дозволио развод од прве супруге Катарине Арагонске.
1579. - У Утрехту побуњене провинције Низоземске - Холандија, Зеландија, Утрехт, Гелдерленд, Фризија, Гронинген и Оверајсел - пошто су пропали сви покушаји измирења са шпанском управом, прогласиле Утрехтску унију ради борбе против Шпаније. Провинције су се 1581. отцијепиле од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добиле независност и потом прихватиле назив Холандија према највећој и најбогатијој провинцији.
1627. - Рођен ирски хемичар и физичар Роберт Бојл, који је открио закон о односу притиска и запремине код гасова и први утврдио разлику између смјесе и хемијског једињења.
1736. - Рођен француски математичар, механичар и астроном Луј Лагранж, који је са 19 година постао професор математике на Артиљеријској школи у Торину, а потом је радио у Академији наука у Берлину и на Политехничкој школи у Паризу. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, небеске механике, сферне астрономије. Многа Лагранжова открића носе његово име. Дјела: "Аналитичка механика", "Теорија аналитичких функција И-ИИ", "О либрацији Мјесеца", "О теорији Јупитерових сателита".
1869. - Основано Српско пољопривредно друштво ради ширења стручних знања међу сељацима, које је постојало до 1946, кад га је укинула комунистичка власт.
1874. - Рођен енглески писац Вилијам Сомерсет Мом, оштар критичар британског грађанског друштва. Доста је писао и о егзотичним земљама. Дјела: романи "Људски окови", "Мјесец и стопарац", "Колачи и пиво", "Позориште", "Шарени вео", збирке приповиједака "Трептај листа", "На кинеском платну", "Исток и Запад", драме "Лејди Фредерика", "Хљебови и рибе", "Свети пламен".
1882. - Рођена енглеска списатељица Аделина Вирџинија Стивн, позната као Вирџинија Вулф, која је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести и писала истанчаним интелектуалним стилом. Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Осјетљива, згрожена ратом, 1941. је извршила самоубиство. Дјела: романи "Излет на светионик", "Госпођа Деловеј", "Године", "Таласи", "Орландо", есеји "Сопствена соба", "Између чинова", "Смрт мољца", "Обичан читалац".
1899. - Умро српски социјалиста Васа Пелагић, први поборник идеје социјализма у Србији и на Балкану. Идеју социјализма у њеној утопијској верзији прихватио је у Русији, у којој је боравио од 1864. до 1866. када је на Московском универзитету студирао медицину, историју и политичку економију. У Брчком, гдје је био учитељ, основао је српску читаоницу, једну од првих у Босни. Био је архимандрит и управник Српске православне богословије у Бањалуци, у којој су школовани свештеници и учитељи, одакле га је због слободоумних школских програма 1869. турска власт прогнала у Малу Азију. Одатле се руском помоћу спасио 1871. и дошао у Србију. Учествовао је у босанско-херцеговачком устанку 1875. Рашчињен је, а због ширења социјалистичких идеја протјериван је и из Србије, чак затваран у лудницу, а умро је у Пожаревачком затвору. Његове књиге, читане у свим дијеловима српства, штампане су још за његовог живота у око 250.000 примјерака и одиграле су велику просвјетитељску мисију. Дјела: "Историја босанскохерцеговачке буне", "Одговор на четири друштвена питања", "Спас Србије и српства", "Социјализам и основни препорођај друштва", "Наука и радни народ", "Благодатник", "Преображај школе и наставе", "Нова наука о јавној настави", "Умовање здравог разума", "Посланица богу", "Колико нас кошта бог и господар", "Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".
1904. - Изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмјерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Томе је посебно допринијело гесло "Политике" да - у конкуренцији многих листова који су нескривено навијали за режим или за поједине политичке странке - прије свега поштује чињенице и држи дистанцу према свима, настојећи да не буде предалеко од власти, али ни преблизу, које је дуго важило у тој новинској кући. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.
1918. - Ради гушења контрареволуционарних побуна створена Црвена армија, која се успјешно обрачунала и са страном војном интервенцијом против совјетске Русије и поразила нацистичку Њемачку у Другом свјетском рату. У њеном организовању кључну улогу имао је Лав Троцки.
1919. - Основано Друштво народа, претеча УН.
1924. - У француском граду Шамони почеле прве зимске Олимпијске игре.
1935. - Рођен државник Португала Антонио Рамаљо Јанеш, предсједник ове земље од 1976. до 1986.
1942. - Тајланд у Другом свјетском рату објавио рат Великој Британији и САД.
1955. - СССР формално окончао ратно стање с Њемачком.
1971. - Генерал Иди Амин војним ударом оборио предсједника Уганде Милтона Оботеа, убрзо прогласио себе предсједником и завео страховладу у тој афричкој земљи.
1978. - Умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и умјетности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка". Послије Другог свјетског рата био је директор драме у сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета". Дјела: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера", сонети "Оцвале примуле".
1983. - Кинеске власти преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Це Тунговој удовици Ђанг Чин.
1987. - Умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и умјетности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао
1937. на изложби у Паризу, гдје је добио награду "Гран при". Написао је књигу есеја "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".
1991. - Собрање Бивше Југословенске Републике Македоније усвојило декларацију о независности.
1992. - Руски предсједник Борис Јељцин изјавио да ће Русија престати да пријети нуклеарним ракетама америчким градовима.
1996. - Парламентарна Скупштина Савјета Европе одлучила да прими Русију упркос оштрим критикама због војне интервенције у Чеченији.
1999. - У централном дијелу Колумбије у земљотресу погинуло најмање 1.200 људи.
2006. - На палестинским изборима побиједио исламски покрет Хамас.
(Независне)
1533. - Енглески краљ Хенри Осми оженио се Аном Болен, пркосећи врху Римокатоличке цркве у Ватикану, који му није дозволио развод од прве супруге Катарине Арагонске.
1579. - У Утрехту побуњене провинције Низоземске - Холандија, Зеландија, Утрехт, Гелдерленд, Фризија, Гронинген и Оверајсел - пошто су пропали сви покушаји измирења са шпанском управом, прогласиле Утрехтску унију ради борбе против Шпаније. Провинције су се 1581. отцијепиле од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добиле независност и потом прихватиле назив Холандија према највећој и најбогатијој провинцији.
1627. - Рођен ирски хемичар и физичар Роберт Бојл, који је открио закон о односу притиска и запремине код гасова и први утврдио разлику између смјесе и хемијског једињења.
1736. - Рођен француски математичар, механичар и астроном Луј Лагранж, који је са 19 година постао професор математике на Артиљеријској школи у Торину, а потом је радио у Академији наука у Берлину и на Политехничкој школи у Паризу. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, небеске механике, сферне астрономије. Многа Лагранжова открића носе његово име. Дјела: "Аналитичка механика", "Теорија аналитичких функција И-ИИ", "О либрацији Мјесеца", "О теорији Јупитерових сателита".
1869. - Основано Српско пољопривредно друштво ради ширења стручних знања међу сељацима, које је постојало до 1946, кад га је укинула комунистичка власт.
1874. - Рођен енглески писац Вилијам Сомерсет Мом, оштар критичар британског грађанског друштва. Доста је писао и о егзотичним земљама. Дјела: романи "Људски окови", "Мјесец и стопарац", "Колачи и пиво", "Позориште", "Шарени вео", збирке приповиједака "Трептај листа", "На кинеском платну", "Исток и Запад", драме "Лејди Фредерика", "Хљебови и рибе", "Свети пламен".
1882. - Рођена енглеска списатељица Аделина Вирџинија Стивн, позната као Вирџинија Вулф, која је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести и писала истанчаним интелектуалним стилом. Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Осјетљива, згрожена ратом, 1941. је извршила самоубиство. Дјела: романи "Излет на светионик", "Госпођа Деловеј", "Године", "Таласи", "Орландо", есеји "Сопствена соба", "Између чинова", "Смрт мољца", "Обичан читалац".
1899. - Умро српски социјалиста Васа Пелагић, први поборник идеје социјализма у Србији и на Балкану. Идеју социјализма у њеној утопијској верзији прихватио је у Русији, у којој је боравио од 1864. до 1866. када је на Московском универзитету студирао медицину, историју и политичку економију. У Брчком, гдје је био учитељ, основао је српску читаоницу, једну од првих у Босни. Био је архимандрит и управник Српске православне богословије у Бањалуци, у којој су школовани свештеници и учитељи, одакле га је због слободоумних школских програма 1869. турска власт прогнала у Малу Азију. Одатле се руском помоћу спасио 1871. и дошао у Србију. Учествовао је у босанско-херцеговачком устанку 1875. Рашчињен је, а због ширења социјалистичких идеја протјериван је и из Србије, чак затваран у лудницу, а умро је у Пожаревачком затвору. Његове књиге, читане у свим дијеловима српства, штампане су још за његовог живота у око 250.000 примјерака и одиграле су велику просвјетитељску мисију. Дјела: "Историја босанскохерцеговачке буне", "Одговор на четири друштвена питања", "Спас Србије и српства", "Социјализам и основни препорођај друштва", "Наука и радни народ", "Благодатник", "Преображај школе и наставе", "Нова наука о јавној настави", "Умовање здравог разума", "Посланица богу", "Колико нас кошта бог и господар", "Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".
1904. - Изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмјерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Томе је посебно допринијело гесло "Политике" да - у конкуренцији многих листова који су нескривено навијали за режим или за поједине политичке странке - прије свега поштује чињенице и држи дистанцу према свима, настојећи да не буде предалеко од власти, али ни преблизу, које је дуго важило у тој новинској кући. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.
1918. - Ради гушења контрареволуционарних побуна створена Црвена армија, која се успјешно обрачунала и са страном војном интервенцијом против совјетске Русије и поразила нацистичку Њемачку у Другом свјетском рату. У њеном организовању кључну улогу имао је Лав Троцки.
1919. - Основано Друштво народа, претеча УН.
1924. - У француском граду Шамони почеле прве зимске Олимпијске игре.
1935. - Рођен државник Португала Антонио Рамаљо Јанеш, предсједник ове земље од 1976. до 1986.
1942. - Тајланд у Другом свјетском рату објавио рат Великој Британији и САД.
1955. - СССР формално окончао ратно стање с Њемачком.
1971. - Генерал Иди Амин војним ударом оборио предсједника Уганде Милтона Оботеа, убрзо прогласио себе предсједником и завео страховладу у тој афричкој земљи.
1978. - Умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и умјетности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка". Послије Другог свјетског рата био је директор драме у сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета". Дјела: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера", сонети "Оцвале примуле".
1983. - Кинеске власти преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Це Тунговој удовици Ђанг Чин.
1987. - Умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и умјетности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао
1937. на изложби у Паризу, гдје је добио награду "Гран при". Написао је књигу есеја "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".
1991. - Собрање Бивше Југословенске Републике Македоније усвојило декларацију о независности.
1992. - Руски предсједник Борис Јељцин изјавио да ће Русија престати да пријети нуклеарним ракетама америчким градовима.
1996. - Парламентарна Скупштина Савјета Европе одлучила да прими Русију упркос оштрим критикама због војне интервенције у Чеченији.
1999. - У централном дијелу Колумбије у земљотресу погинуло најмање 1.200 људи.
2006. - На палестинским изборима побиједио исламски покрет Хамас.
(Независне)
