Догодило се на данашњи датум, 8. децембар
Данас је четвртак, 8. децембар, 342. дан 2022. године. До краја године остало је још 23 дана.
65. п. н. е. - Рођен римски писац Флак Квинт Хорације, који се више него иједан грчки или римски пјесник одликовао разноврсношћу стихова и строфа. Његов трезвени класицизам, хладне ироничне опсервације, артифицијелност и строги морални захтјеви, усклађени са естетском савршеношћу пјесме, имали су огроман утицај на римско, ранохришћанско и европско пјесништво. Дјела: "Еподе", "Сатире", "Оде", "Писма".
1542. - Рођена шкотска краљица Мери Стјуарт, која је непопуларном римокатоличком политиком изазвала народ и племство протестантске Шкотске на побуну, па је 1568. морала да побјегне у Енглеску. Послије дугог заточеништва, по наређењу краљице Елизабете Прве, предата је суду и 1587. погубљена.
1626. - Рођена шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат с Данском и 1648. Тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632, у осмој години живота, а крунисана је 12 година касније. Као једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена научника и књижевника и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа Ренеа Декарта.
1638. - Умро српски писац из Дубровника Иван Гундулић, чија је поезија прожета страсним позивима за слободу и борбу Словена против Турака. У најзначајнијем дјелу - епу "Осман" - опјевао је Хоћимску битку и Османову смрт 1621, видећи у томе предзнак пропасти Отоманског царства и ослобођења Јужних Словена. У младости је писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Остала дјела: пасторала "Дубравка", спјев "Сузе сина разметнога", "Аријадна".
1824. - Рођен српски писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Послије завршеног права радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповиједака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба и успио да обухвати панораму епохе, сјајно запажајући унутрашње супротности друштва. Дјела: романи "Трпен - спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница".
1832. - Рођен норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у 19. вијеку. Књижевну славу је стекао приповијеткама о сељацима "Синеве Сулбакен", "Арне", "Срећан дјечак", "Отац" - којима је отворио нову епоху норвешке прозе, стилом и техником по угледу на саге и народно приповиједање. Међу историјским драмама најзначајнија је трилогија "Сигурд Слембе", с јасним националним програмом повезивања најстаријег и савременог доба. Остала дјела: драме "Стечај", "Уредник", "Краљ", "Нови систем", "Изнад моћи", "Рукавица", "Пјесме и пјесме за пјевање", "Арнљот Гелине".
1861. - Рођен француски филмски режисер Жорж Мелијес, пионир свјетског филма. Домишљат и технички образован, пренио је на на филм позоришну подјелу на чинове, сценографију, костимографију, начин глуме и маскирање. Пронашао је систем коришћења трикова, што му је омогућило да у атељеу снима филмове фантастике. Снимио је око 500 филмова, укључујући "Пут на Мјесец", претечу свемирских филмских авантура. Умро је 1938. у крајњој биједи, у вријеме комерцијалног процвата филма. Остали филмови: "Сан астронома", "Пут у немогуће", "Гуливерова путовања", "Халуцинације барона Минхаузена", "Освајање Сјеверног пола".
1863. - Британски боксер Том Кинг постао први свјетски шампион у тешкој категорији, побједом над Американцем Џоном Хинаном.
1865. - Рођен фински композитор Јан Сибелијус, који се инспирисао финским музичким фолклором и народним епом "Калевала". Дјела: симфонијска пјесма за оркестар "Финландија", оркестарске легенде "Лабуд из Туонела", "Повратак Лемикаинена", увертира "Карелија", виолински концерт.
1903. - Умро енглески филозоф и социолог Херберт Спенсер, који је настојао да систематизује све области искуства на основу појмова развитка, прилагођавања и прогреса и сматрао да је основни задатак филозофије да открива законе важеће за све области друштвене и природне збиље. Прије Чарлса Дарвина је почео да развија еволуционистичка схватања. Познат је по органској теорији друштва и биологизовању друштвених појава. Дјела: "Систем синтетичке филозофије", "Увод у студије социологије", "Фактори органске еволуције", "Класификација наука", "Аутобиографија".
1925. - Рођен амерички пјевач, играч и глумац афричког поријекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. вијека.
1925. - Објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Нијемаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Словена.
1941. - САД и Велика Британија дан послије напада на Перл Харбур у Другом свјетском рату објавиле рат Јапану.
1949. - Генералисимус Чанг Кај Шек, који је с присталицама послије пораза од комуниста побјегао из Кине, успоставио је владу на кинеском острву Формоза, а Генерална скупштина УН је затражила од свјетских сила да признају независност Кине послије бјекства Чангове владе на Формозу.
1954. - Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.
1966. - Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и чланова посаде.
1966. - Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући СССР и САД.
1974. - Грци референдумом одлучили да Грчка постане република, чиме је укинута монархија, успостављена 1832.
1978. - Умрла Голда Меир, прва жена премијер Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева је 1906. отишла у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живјела је у једном кибуцу /пољопривредној комуни/. Била је руководилац у Савезу синдиката и Свјетској јеврејској агенцији, а 1948. је постала први амбасадор Израела у СССР-у. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. замјеник предсједника Социјалистичке интернационале.
1980. - Бившег члана "Битлса" Џона Ленона у Њујорку убио Марк Дејвид Чепмен.
1991. - Русија, Бјелорусија и Украјина формирале Заједницу Независних Држава.
1995. - У Лондону почела дводневна конференција на којој је, умјесто женевске Мировне конференције за претходну Југославију, основан Савјет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.
1999. - Руски предсједник Борис Јељцин и предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко потписали споразум о уједињењу двије државе у конфедерацију.
2003. - На бањалучкој Гинеколошко-акушерској клиници рођена прва беба из епрувете у Републици Српској, а цијели поступак вјештачке оплодње извршили домаћи стручњаци.
2011. - Посмртни остаци Слободана Јовановића, једног од највећих српских интелектуалаца и премијера Краљевине Југославије у егзилу, пренесени из Лондона у Београд.
Независне новине
65. п. н. е. - Рођен римски писац Флак Квинт Хорације, који се више него иједан грчки или римски пјесник одликовао разноврсношћу стихова и строфа. Његов трезвени класицизам, хладне ироничне опсервације, артифицијелност и строги морални захтјеви, усклађени са естетском савршеношћу пјесме, имали су огроман утицај на римско, ранохришћанско и европско пјесништво. Дјела: "Еподе", "Сатире", "Оде", "Писма".
1542. - Рођена шкотска краљица Мери Стјуарт, која је непопуларном римокатоличком политиком изазвала народ и племство протестантске Шкотске на побуну, па је 1568. морала да побјегне у Енглеску. Послије дугог заточеништва, по наређењу краљице Елизабете Прве, предата је суду и 1587. погубљена.
1626. - Рођена шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат с Данском и 1648. Тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632, у осмој години живота, а крунисана је 12 година касније. Као једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена научника и књижевника и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа Ренеа Декарта.
1638. - Умро српски писац из Дубровника Иван Гундулић, чија је поезија прожета страсним позивима за слободу и борбу Словена против Турака. У најзначајнијем дјелу - епу "Осман" - опјевао је Хоћимску битку и Османову смрт 1621, видећи у томе предзнак пропасти Отоманског царства и ослобођења Јужних Словена. У младости је писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Остала дјела: пасторала "Дубравка", спјев "Сузе сина разметнога", "Аријадна".
1824. - Рођен српски писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Послије завршеног права радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповиједака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба и успио да обухвати панораму епохе, сјајно запажајући унутрашње супротности друштва. Дјела: романи "Трпен - спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница".
1832. - Рођен норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у 19. вијеку. Књижевну славу је стекао приповијеткама о сељацима "Синеве Сулбакен", "Арне", "Срећан дјечак", "Отац" - којима је отворио нову епоху норвешке прозе, стилом и техником по угледу на саге и народно приповиједање. Међу историјским драмама најзначајнија је трилогија "Сигурд Слембе", с јасним националним програмом повезивања најстаријег и савременог доба. Остала дјела: драме "Стечај", "Уредник", "Краљ", "Нови систем", "Изнад моћи", "Рукавица", "Пјесме и пјесме за пјевање", "Арнљот Гелине".
1861. - Рођен француски филмски режисер Жорж Мелијес, пионир свјетског филма. Домишљат и технички образован, пренио је на на филм позоришну подјелу на чинове, сценографију, костимографију, начин глуме и маскирање. Пронашао је систем коришћења трикова, што му је омогућило да у атељеу снима филмове фантастике. Снимио је око 500 филмова, укључујући "Пут на Мјесец", претечу свемирских филмских авантура. Умро је 1938. у крајњој биједи, у вријеме комерцијалног процвата филма. Остали филмови: "Сан астронома", "Пут у немогуће", "Гуливерова путовања", "Халуцинације барона Минхаузена", "Освајање Сјеверног пола".
1863. - Британски боксер Том Кинг постао први свјетски шампион у тешкој категорији, побједом над Американцем Џоном Хинаном.
1865. - Рођен фински композитор Јан Сибелијус, који се инспирисао финским музичким фолклором и народним епом "Калевала". Дјела: симфонијска пјесма за оркестар "Финландија", оркестарске легенде "Лабуд из Туонела", "Повратак Лемикаинена", увертира "Карелија", виолински концерт.
1903. - Умро енглески филозоф и социолог Херберт Спенсер, који је настојао да систематизује све области искуства на основу појмова развитка, прилагођавања и прогреса и сматрао да је основни задатак филозофије да открива законе важеће за све области друштвене и природне збиље. Прије Чарлса Дарвина је почео да развија еволуционистичка схватања. Познат је по органској теорији друштва и биологизовању друштвених појава. Дјела: "Систем синтетичке филозофије", "Увод у студије социологије", "Фактори органске еволуције", "Класификација наука", "Аутобиографија".
1925. - Рођен амерички пјевач, играч и глумац афричког поријекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. вијека.
1925. - Објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Нијемаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Словена.
1941. - САД и Велика Британија дан послије напада на Перл Харбур у Другом свјетском рату објавиле рат Јапану.
1949. - Генералисимус Чанг Кај Шек, који је с присталицама послије пораза од комуниста побјегао из Кине, успоставио је владу на кинеском острву Формоза, а Генерална скупштина УН је затражила од свјетских сила да признају независност Кине послије бјекства Чангове владе на Формозу.
1954. - Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.
1966. - Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и чланова посаде.
1966. - Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући СССР и САД.
1974. - Грци референдумом одлучили да Грчка постане република, чиме је укинута монархија, успостављена 1832.
1978. - Умрла Голда Меир, прва жена премијер Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева је 1906. отишла у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живјела је у једном кибуцу /пољопривредној комуни/. Била је руководилац у Савезу синдиката и Свјетској јеврејској агенцији, а 1948. је постала први амбасадор Израела у СССР-у. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. замјеник предсједника Социјалистичке интернационале.
1980. - Бившег члана "Битлса" Џона Ленона у Њујорку убио Марк Дејвид Чепмен.
1991. - Русија, Бјелорусија и Украјина формирале Заједницу Независних Држава.
1995. - У Лондону почела дводневна конференција на којој је, умјесто женевске Мировне конференције за претходну Југославију, основан Савјет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.
1999. - Руски предсједник Борис Јељцин и предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко потписали споразум о уједињењу двије државе у конфедерацију.
2003. - На бањалучкој Гинеколошко-акушерској клиници рођена прва беба из епрувете у Републици Српској, а цијели поступак вјештачке оплодње извршили домаћи стручњаци.
2011. - Посмртни остаци Слободана Јовановића, једног од највећих српских интелектуалаца и премијера Краљевине Југославије у егзилу, пренесени из Лондона у Београд.
Независне новине
