Данас је петак, 20. август, 232. дан 2021. До краја године остала су 133 дана.

1741. - Руски морепловац данског поријекла Витус Јонас Беринг открио Аљаску.

1847. - Рођен пољски писац Александер Гловацки, познат као Болеслав Прус, најзначајнији пољски реалиста. У дјелима је писао о борби Пољака против германизације, а у листу "Куријер варшавски" објављивао врло читане хронике. Дјела: романи "Лутка", "Вал се враћа", "Мртва стража", "Еманципована жена", "Фараон", збирке приповиједака "Станар поткровља", "Јакубов сан", "Балска хаљина", "Проклета срећа", "Ситнице", "Вечерње приповијетке".

1849. - Рођен француски историчар Ернест Дени, оснивач Словенског института у Паризу, професор на Сорбони у Паризу, који је изучавао историју Словена, посебно средњовјековни хуситски покрет у Чешкој, историју Словака и Јужних Словена. Покренуо је часописе "Л насион текје" и "Л монд Славе". Дјела: "Велика Србија", "Од Вардара до Соче", "О почецима феудализма код Чеха", "Крај чешке независности".

1854. - Умро њемачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, који је са Имануелом Кантом, Јоханом Готлибом Фихтеом и Георгом Вилхелмом Фридрихом Хегелом творац њемачког идеализма. Дјела: "Идеје за филозофију природе", "О свјетској души", "Први нацрт система природне филозофије", "Трансцендентални идеализам", "Предавања о филозофији умјетности", "Излагање мог система филозофије", "Бруно или о природном и божанском принципу ствари", "Филозофија и религија", "Истраживање суштине људске слободе", "Филозофија митологије".

1860. - Рођен француски државик Ремон Поенкаре, предсједник Француске од 1913. до 1920. године. Земљу је водио до побједе у Првом свјетском рату. Био је члан Француске академије наука. Као шеф владе 1912. одлучујуће је допринио одређивању политике Француске у свјетском сукобу који је почео двије године касније. Премијер је поново био од 1922. до 1924. и од 1926. до 1929. Током рата и на послијератним мировним конференцијама снажно је подржавао интересе Србије.

1872. - Престао да излази српски лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут мјесечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића - Змаја, Лазу Костића.

1877. - Рођен српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и вјеродостојност књижевног дјела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у "Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао са Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дјела: расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у 18. веку", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет томова под насловом "Писци и књиге".

1884. - Послије четири године градње свечано отворена зграда Београдске жељезничке станице, са које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд - Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић - син писца Симе Милутиновића Сарајлије.

1901. - Рођен италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела: збирке пјесама "Воде и земље", "Дати и имати", "Мирис еукалиптуса", "А вече је ту", "Живот није сан", "Утопљена обоа", "Право и лажно зелено", "Недостижна земља", есеј "Пјесник и политичар".

1914. - Њемачка армија у Првом свјетском рату послије жестоких борби и неочекивано великог отпора белгијских трупа заузела Брисел.

1940. - Руског револуционара јеврејског поријекла Лава Давидовича Бронштејна, познатог као Лав Троцки, једног од вођа Октобарске револуције, у Мексико Ситију смртно ранио наручени убица - један шпански комуниста. Умро је идућег дана, а совјетска влада је одбацила одговорност, али се убрзо испоставило да је атентат наручио совјетски бољшевички диктатор Јосиф Висарионович Џугашвили (Стаљин).

1944. - Рођен индијски државник Раџив Ганди, премијер Индије од 1984. до новембра 1989, када је поражен на изборима. Убијен је 21. маја 1991. у атентату током предизборне кампање, подијеливши тако судбину мајке Индире која је као премијер убијена у атентату 1984.

1953. - Француске колонијалне трупе обориле са пријестоља мароканског султана Сидија Мохамеда бен Јусефа.

1960. - Афричка држава Сенегал повукла се из Федерације Мали, заједнице формиране 1959. са Француским Суданом (сада Мали) и прогласила независност, на челу са првим предсједником Леополдом Седаром Сенгором.

1961. - На врхунцу "хладног рата" Истока и Запада, на граници између Источног и Западног Берлина, источноњемачке власти почеле да подижу зид дужине 40 километара.

1968. - Совјетска армија и трупе осталих земаља Варшавског пакта, изузев Румуније, прешле границу Чехословачке пред поноћ, започевши инвазију ради гушења "Прашког прољећа", демократских социјалистичких реформи које је предводио лидер чехословачке Комунистичке партије Александар Дубчек.

1975. - Амерички васионски брод "Викинг Први" лансиран ка Марсу, на који је доспио у јулу 1976. године.

1978. - Умрла Диана Будисављевић /1891-1978/, дјевојачко презиме Обексер, хуманитарка аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила више од 12.000 дјеце, углавном српске, из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

1980. - Италијански алпиниста њемачког поријекла Рајнхолд Меснер први успио да се сам попне на највиши врх свијета - Монт Еверест.

1991. - Парламент совјетске балтичке републике Естоније објавио пуну независност од Москве.

1994. - Умро српски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смјелошћу третирања осјетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свијету. Припадао је такозваном "црном таласу" у југословенском филму седамдесетих година 20. вијека. Дјела: краткометражни филмови "Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви"; играни филмови: "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст свијета", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет са дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".

1995. - У највећој несрећи у историји индијских жељезница погинуло најмање 350 људи приликом судара два воза у Фирозобаду, на сјеверу земље, изазваног изненадним заустављањем једног воза који је ударио у хиндуистичку свету животињу - краву.

1996. - У удесу транспортног авиона "Иљушин 76" руске компаније "Спер ерлајнз" близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летјелици. Претходно је авион, који је из Београда полетио ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио-веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слијетања промашио писту.

1998. - Американци крстарећим ракетама напали једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније, у којима је погинуло најмање 226 људи, али тврдњу нису поткријепили необоривим доказима.

2004. - Судско вијеће у Битољу осудило епископа Охридске архиепископије владику Јована на годину и шест мјесеци затвора због изазивања "националне и вјерске мржње".