САРАЈЕВО - У срцу сарајевске Башчаршије угнијездила се јединствена музеј-галерија у Европи, а с персијским теписима, пакистанским, авганистанским и индијским ћилимима, турским лампама и другим ручним радовима пружа путовање кроз свијет тепиха и умјетничких радова, путовање попут оних у бајкама из "1.001 ноћи".

Оснивач овог умјетничког царства је Иранац Парвиз Мохаммади, по вокацији археолог и историчар умјетности, а по души пјесник и музичар, који је из древне земље Блиског истока на наше просторе дошао 1985. године.



"Из Ирана сам дошао у Бањалуку, гдје сам живио и студирао три године. Бањалука је лијеп историјски град, у којем живи добар народ, људи који су толерантни. То је била моја прва домовина у Југославији, ту сам се упознао с народом тадашње велике државе различитих религија и нација", присјећа се Мохаммади.

Након три године проведене у граду на Врбасу отишао је у Сарајево, али када је почео рат у БиХ вратио се у родну земљу, завршио студије, стекао звање археолога и историчара умјетности, основао породицу, али... Како казује, носталгија га је вукла те се 2000. године с најмилијима вратио у Сарајево и отворио својеврсну музеј-галерију "Исфахан", те од тада живи и ствара у граду на Миљацки.



"Радња је смјештена у Морића хану, обишли су је стручњаци из обасти умјетности из свих дијелова свијета и сложили се да је ово јединствен простор не само у Европи него у цијелом свијету. У њој можете пронаћи различите оријенталне умјетнине и предмете које не можете пронаћи нигдје другдје на нашим просторима", прича Парвиз.

Приповиједа ова умјетничка душа за "Независне" да је Иран земља саткана од поезије и маште, али се тамо на једном мјесту не могу пронаћи сви елементи које је он спојио у својој радњи, те да је одлучио да кроз факултетско образовање открије све тајне ћилима и њихову умјетничку вриједност.

"Покушао сам из различитих земаља да покупим ручне радове и елементе који показују исте мотиве на ћилимима из Ирана, БиХ, Србије, Хрватске, Индије, Турске, западне Кине, Јужне Америке. А управо исти мотиви који се провлаче кроз све њих показују да смо једнаки и да смо хиљадама година уназад кренули с истог извора, извора душе", појашњава Иранац који је дом пронашао у БиХ.



Током дугогодишњег рада и истраживања спознао је да персијски ткани теписи имају традицију дугу 5.500 година. Сви теписи који се могу видјети у галерији ручно су рађени, а Парвиз наводи да он мало зна ткати и да тај дио посла препушта људима који то знају да раде - он тепихе само дизајнира.

"Имамо тепихе које су вриједне руке радиле пет или седам година, који имају милион чворова у квадрату и ако се само једна нит погријеши сав тај тепих ће бити погрешан. Најстарији тепих у галерији броји 110 година, те овај и још неке примјерке чувам као експонате и они нису на продају. Што се мене тиче, ја не бих ништа ни продавао, само да људи дођу у галерију и да гледају сву ту љепоту - сваки тепих је уникат и мала раизница умјетности", казује Парвиз уз осмијех.

На наше питање да ли му је жао што неки тепих више није у његовом власништву, појашњава да је прије 20 година продао један, али да га и сада сања.

"Када тај купац поново дође у галерију ја му кажем: 'Господине, молим те, чувај га'. На том тепиху се види и осјећа траг мајке и кћерке које су оставле своју душу у њему док су га ткале, а то треба цијенити", наводи он.

Љубав према теписма Парвиз повезује с рођењем и одрастањем у Ирану. Присјећа се да је као мали гледао мајку и нане како у кући пјевајући ткају ћилиме и да је већ тада почео ћилим гледати као једну башту жеља или бајку - тај склад различитих боја и шара, које се чвор по чвор уклапају у прелијепу цјелину.

"Рођен сам у земљи у којој се праве теписи, али некада их се не могу нагледати и не могу вјеровати шта су људи све створили својим рукама. Неке од тих тепиха су радили, могу рећи, обични људи, који нису завршили школе. Имам ћилим који је радила неписмена жена која живи у шатору, ткала га је из главе, без нацртаног дизајна", прича Парвиз.

А љепоту персијских тепиха и ћилима, било да су их ткали људи којима је то занимање или пак номади у шаторима, препознале су познате личности из земље, региона и свијета, које долазе у музеј-галерију.

"Долазиле су политичке делегације, артисти из цијелог свијета. Ево, на памет ми сада падају бивши генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун, предсједници земаља региона, глумац Ричард Гир... Ко год долази у БиХ обиђе нас, улаз је бесплатан, а галерија нуди бескрај љепоте - то једноставно привлачи човјека", говори Парвиз.

За крај разговора човјек који је одлучио да БиХ буде његов нови дом казује да живи с народима који у себи имају ризницу Истока и Запада, да су то једноставни, толерантни и отворени људи који у себи имају и грчке и римске филозофије, али и ислама.

"БиХ може бити узор у свијету по мултикултуларности, уникатној култури, филозофији народа - ко год дође овдје може ову земљу осјећати својим домом", закључује он.

Музика

У оквиру музеј-галерије "Исфахан" дјелује и међународна музичка група - свирају, читају поезију те, по ријечима Парвиза Мохаммадија, шире пријатељство и толеранцију.

"Наша галерија је посебна и људима дајемо срећу кроз мотиве ћилима и ручних радова, кроз музику и пјесме водимо људе до извора - јер су сви људи из једног извора кренули, тамо гдје није било ни религија ни тијела у физичком облику, тамо је била само душа - тако да имамо посебну филозофију којом водимо људе кроз умјетност", поносан је Парвиз.

Независне новине