Сигурно сте већ чули за књигу „Човјек по имену Уве“. Она је међународни бестселер и преведена је на чак 40 језика. Снимљен је и филм по овом роману, који је освојио 13 награда у различитим категоријама, а 2017. године био је номинован за Оскара у категорији за најбољи страни филм.
 
Аутор књиге је Фредрик Бакман (1981), један од најпознатијих шведских блогера и колумниста. Каријеру писца почео је овим романом 2012. године.
 
Ко је ,,Човјек по имену Уве“ који се крије у књизи Фредрика Бакмана? На прву би се рекло један обичан, типичан чангризав старац. Знате оног комшију који вас само простријели погледом када му кажете ,,Добар дан“ или промрмља поздрав као да му је то најтежа ствар на свијету. Е, то је Уве.
 
Уве је често отресит и одрешит и није баш омиљена особа у комшилуку који углавном и не зна ко се крије иза те тврде љуске. Комшије и не стигну о томе да размишљају јер су често изиритирани његовим сулудим правилима и сталном контролом.
 
Наравно, прича није тако једноставна и Уве није тек један обичан старац- он је заправо књига пуна тајни. Уве има 59 година, жена му је преминула прије шест мјесеци, а у пензију одлази не својом вољом и то га веома погађа. У фирми су му рекли  ,,да се одмори“,  а посао су преузели млади људи, те он једноставно више не види разлог зашто би живио. Страницу за страницом књиге Уве спомиње како мора да угради сврдло, док не постане сасвим јасно да планира да изврши самоубиство.
 
Међутим, како то обично бива, кад нешто не иде, онда стварно не иде, па чак ни планови такве врсте. Стижу нове комшије, у његов живот се полако ушуља једна мачка и све почиње да изгледа као нова прилика , иако је Уве тако баш и невиди.
 
Ријеч је  прилично тужној причи која има комичан тон, поготово кад се ради о интеракцији  с комшијама. Странице само клизе једна за другом, јер ова књига крије у себи нешто посебно привлачно, што је тешко описати ријечима. Једноставно те вуче да тонеш дубље у роман и љуштиш слој по слој приче тог чангризавца. 
 
Најдирљивији дијелови су сјећања на жену. Иако се Уве чини као хладан човјек, његови описи жене су јако топли и нико не би погодио колико се њежности крије испод те круте спољашњости.  
 
Што се прича даље одвија постаје јасно да је Уве заправо изузетно способан човјек старог кова који зна да поправи апсолутно све и огорчен је свијетом у ком су људи неспособни.  Заправо, човјек је то који крије пуно доброте у себи.
 
О томе како Уве размишља осликава и овај цитат: ,,Људи данас више не знају да скувају поштену кафу. Баш као што више нико не умије да пише руком. Јер сада су све преузели рачунари и апарати за еспресо. А куда иде друштво у ком људи више не умију да пишу руком и кувају кафу? Куда?
 
 „Човјек по имену Уве“ је посебан роман о томе како и какви живимо у односу на околности које су нас стварале, те правим вриједностима на које често не обраћамо пажњу. А требало би.
 
Семберија инфо