Иако је мјесец у којем календарски почиње љето био испуњен углавном кишним данима, два мјесеца који су пред нама ипак би требали донијети много сунчаних и врелих дана, па препоруке, савјети и инструкције како да љето, које је пред нама, проведете здраво и сигурно, врло су битни.
 
Без обзира колико добро подносите љетње врућине, ово годишње доба захтијева промјене начина живота, од прехране и одијевања до другачијег распореда активности.  Ово се посебно односи на старије особе, хроничне болеснике, дојенчад, те малу дјецу.
 
Високе температуре, појачано знојење, опекотине, убоди инсеката и тровање храном, само су неке од опасности с којима се суочавате током љета.
 
Неконтролисано излагање сунчевим зрацима, као и некориштење средстава са заштитним фактором може изазвати негативне промјене на кожи, укључујући опекотине, убрзано старење, те у крајњем случају и меланом – карцином коже'', истичу стручњаци из Института за здравље и сигурност хране Зеница.
 
Најважније се придржавати основних превентивних мјера, а то су средства са заштитним фактором, постепено излагање сунцу, посебна одјећа, те чешће паузе, уколико радите или се крећете на сунцу.
 
Приликом излагања сунчевим зрацима обавезно је, посебно за дјецу, користити средства са највећим заштитиним фактором (50) које је потребно нанијети у довољно дебелом слоју минимално 30 минута прије изласка из куће, уз понављање свака два до три сата, те након сваког купања.
 
Потребно је постепено се излагати сунцу (први дан 15 минута, па постепено продужавати вријеме), уз избјегавање излагања сунчевим зрацима у периоду од 11 до 16 сати. Кожа која постепено и у континуитету тамни може поднијети и до десет пута више УВ зрака, од непреплануле коже.
  
Особе које раде на отвореном (нпр. грађевински радници) требало би да се чешће одмарају, склоњају у хлад, те пију најмање једну и по чашу воде сваких 30 минута. Због високих температура и повећаног губитка течности знојењем, љети је тијелу и кожи потребна већа количина воде (најмање два литра дневно, што је отприлике осам чаша).
 
Препорука је уносити течност полако, у малим количинама и при томе избјегавати алкохолна, газирана и заслађена пића која ће само појачати дехидрацију. Немојте чекати осјећај жеђи да бисте повећали унос течности, нарочито код старијих особа, које имају слабији осјећај жеђи.
 
Ако сумњате да је вода у којој се купате чиста, због могућих инфекција избјегавајте дужи боравак у њој, те припазите да не гутате ту воду или роните отворених очију. Обавезно након купања у таквој води истуширајте се топлом водом и сапуном.
 
Љети су чести угризи или убоди различитих инсеката који се могу манифестовати црвенилом и сврбежом коже, те великим болним отоком. У већини случајева стање се смири и прође након стављања хладних облога и умирујућих крема на мјесто отока.
 
У топлим данима требало би максимално поједноставити припрему јела, употребљавати само свјеже намирнице, адекватно их термички обрадити и по могућности свакодневно припремати свјеже оброке. Посебну пажњу обратити на лако кварљиве намирнице протеинског поријекла као што су месо, јаја, риба, млијеко и млијечни производи.
 
Осим правилног чувања хране, термичке обраде и темељитог прања воћа и поврћа, тровање храном спријечићемо честим прањем руку, те правилном хигијеном суђа и прибора за рад са храном (нарочито даске за резање меса).
 
Препоруке стручњака
 
ЉЕТИ БИРАЈТЕ свјеже воће и поврће, немасно месо перади и рибу, махунарке, житарице, сјеменке и немасне ферментиране млијечне производе (нпр. јогурт, кефир). У јеловнике је пожељно уврстити повртне чорбе и супе за надокнаду електролита изгубљених знојењем.
 
ЉЕТИ ИЗБЈЕГАВАЈТЕ обилне оброке, масну, тешко пробављиву храну, преслану или презачињену храну, сухомеснате производе и индустријске прерађевине, заслађене и газиране сокове, алкохолна пића и пића богата кофеином због опасности од дехидрације организма!
 
  Придржавајући се наведених савјета вјероватно ћете бити у прилици да искористите све предности љета, евентуалног боравка на мору, ријекама и сунцу без посљедица по ваше здравље.