Увијек када се догоде неке од ванредних околности локалних или глобалних размјера као што су ратови, природне несреће и катастрофе, узроком су одударања од уобичајеног начина живљења и свакодневних активности. Овај пут је то у овом случају пандемија коронавируса Ковид-19. Реакција становништва иде у правцу прије свега бриге за властите животе и животе својих најмилијих, али и самоодржања путем опскрбе основним животним намирницама у већим количинама, што неминовно изазива удар на кућне буџете, истичу у свом саопштењу стручњаци из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ). 



У саопштењу се доносе практични савјети, препоруке и дају корисне информације на основу којих можете закључити да су интегрална и еколошка производња поврћа у вртовима или баштама у ванредним условима нешто о чему треба озбиљно размислити, чак и кад непосредна опасност прође. 

- Страх од губитка радног мјеста, а тиме и улаза редовних финансијских средстава у домаћинство, додатно усложњавају ситуацију до мјере јављања панике. Та паника је већа због ограничења увоза, набавке, па и глобалне несташице одређених артикала. У таквим условима обезбјеђење довољних количина хране за извјестан период је од животног значаја, истиче руководитељ Завода за заштиту биља ИНЗ Касим Велић, додајући да је "нажалост већина намирница које користимо, а могу се узгојити на нашем подручју, на наше трпезе дошла из увоза".

(Готово) Све можемо сами произвести

- Незамисливо је да поред брашна, уља и шечера које уистину не можемо у потребним количинама произвести на подручју БиХ, увозимо кромпир, лук, пасуљ, разне повртларске културе, баш као и месо, млијеко и млијечне производе. Наше њиве и вртове смо оставили углавном незасијане, иако иза себе у блиској прошлости, током рата почетком деведесетих имамо неугодно искуство несташице хране и овисности од хуманитарне помоћи, истиче Велић. 

Из табеле коју је ИНЗ приложио у илустрацији информације, је видљиво да је за сасвим добру опскрбу основним производима које се успјешно узгајају на овим просторима за једну породицу довољна површина од 187,60 до 327 квадратних метара земље, овисно од примијењене технологије узгоја, достигнутог знања и земљишним погодностима.



- Крајње је вријеме за рад себе и своје породице у културу живљења уведемо узгој поврћа у властитој башти или врту, јер је очито да није потребна нити велика површина нити неке посебне или специјалне алатке. Мини башта или врт се може организовати на балкону у саксијама, а мале баште и на равним крововима одређених објеката, чиме би се осигурали за поврће и заачинско биље за брзу употребу уз и за оброке, истичу из ИНЗ. 

Како наводе стручњаци ИНЗ, у посљедње вријеме у кухињама је све популарније узгајање клијанаца (microgreens) (луцерка, сочиво, пасуљ, пшеница) у посудицама са мало воде или у специјалним посудама. Клијанци могу бити важан додатак нашој свакодневној прехрани, богат су извор витамина, минерала, аминокиселина и антиоксиданса и који се најчешће конзумирају у свјежем стању, те не долази до губитка храњивих материја.
   
Поврће је за човјека извор биолошки значајних материја, као што су витамини, минералне материје, фитонциди... 

Тако витамина Ц највише има у паприци, листу першуна, лиснатом купусу, луку влашцу, листу целера, коприви, а провитамина А (бета каротен) у мркви, мускатној тикви, тикви печенки, паприци, листу першуна и целера, док витамина из групе Б има у грашку, бијелом луку, купусњачама.

Карфиол, келераба, грашак, боранија, спанаћ и тиква богати су калијумом, лист першуна, спанаћа, блитве, грашак, краставац, бијели лук фосфором. Калцијумом најбогатији су боранија, спанаћ, салата, блитва; натријумом блитва, цвекла, целер, спанаћ, мрква; магнезијумом грашак и боранија, а садржајем гвожђа истичу се целер и паштрнак. 

Неке врсте поврћа су значајан извор протеина (грашак, боранија, лиснати кељ, кељ пупчар, брокола), угљених хидрата (кромпир, мрква, цвекла, лукови) и целулозе (паприка, купусњаче, боранија, цвекла), односно баласних материјама битним за цријева и превенцију карцинома. 

Храна као лијек и гориво за организам

- Специфичан значај за људски оргфанизам имају тзв. фитонциди - поврћа са бактерицидним, фунгицидним и протистозидним дејством (бијели и црни лук, цвекла, рабарбара, паприка, парадајз, ротква), затим бојене материје поврћа као што је хлорофил (шпинат, купус, лист першуна, коприва) бетаини (цвекла) и каротиноиди (мрква). Многе врсте поврћа су традиционална љековита средства у народној медициниа, а конзумирање природних твари из здравог поврћа спријечавају образовање канцерогених једињења у човјековом организму, али и превенцији низа обољења. Сматра се да човјек треба дневно да унесе око 400 г поврћа, пре свега свјежег, а предност има група жуто-зелено-црвених врста које су најбогатије биоактивним материјама, каже Велић. 

У ИНЗ-у појашњавају и да се са скромнијим финансијским средствима на властитим њивама и вртовима може организовати сјетва и садња биљака, кроз принципе итегралне и еколошке производње хране, јер се као таква и у ЕУ и широм свијета све више прилагођава захтјевима тржишта, коју опет диктирају купци, а она се темељи на овој врсти производње хране.

- Данас готово 90 посто пољопривредне производње у ЕУ представља храну узгојену по методологији чији је циљ и смањена потрошња средстава за заштиту биља и других агрохемикалија. Производи интегралне и еколошке производње пружају потпуно здравствено исправан производ, са доста јефтинијим трошковима него уобичајена конвенционална производња хране. Главни циљ еколошке пољопривреде је произвести здравствено исправну храну високе хранидбене вриједности ослањајући се на заштиту и очување околиша. Ако се овоме дода и обезбјеђење дијела сјеменског и садног материјала из властите прошлогодишње производње, додатно имамо јефтинију производњу, али производњу високог квалитета и здравствене исправаности, наводи Велић.

Институт за здравље и сигурност хране Зеница