Српска, Руска, Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују јулијански календар, у поноћ ће дочекати Нову годину.

Ове цркве сутра, 14. јануара, односно 1. јануара по јулијанском календару, обиљежавају два велика хришћанска празника – Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.

У поноћ ће у православним храмовима бити служени молебани за успјешну и благословену Нову годину.

Традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској (Алтер Силвестер), као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској.

Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године прије нове ере и користио се у цијелој Европи до 16. вијека, када је почео постепени прелазак поједних држава на грегоријански календар.

На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар као званичан.

Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

(Срна)