На Међународни дан хране, 16. октобра, дан који су још 1979. установиле земље чланице УН-ове Организације за храну и пољопривреду (ФАО), ове године жели указати на повезаност здравља људи с прехрамбеним ланцем, те нагласити важност доступности сигурне хране и нутритивно вриједне исхране.

Према посљедњим подацима о прехрамбеној несигурности у свијету, сваки осми човјек је гладан, док се истовремено сваке године баци невјероватних 1,3 милијарде тона хране.
 
Данас је 842 милиона људи у свијету лишено довољних количина хране, а према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) од потхрањености пати 26 одсто дјеце која показују заосталост у развоју, док 1,4 милијарде људи има прекомјерну тежину, од тога је 500 милиона претилих.

Највећи број неухрањених, њих 827 милиона, живи у земљама у развоју. Они чине 14,3  одсто становништва у овим државама.
 
Ако се посматрају подаци у протекле двије деценије, број гладних у свијету се смањио. Док је 1992. године постотак људи који пате од хроничне неухрањености износио је 19 одсто свјетске популације, а данас је тај постотак пао на 12, што јесте напредак, али недовољан.
 
Највише гладних има у Азији и Пацифику, гдје је тај број и највише пао у посљедњих 20 година и то због убрзаног развоја неких земаља те регије. Пад броја гладних још је битнији ако знамо да се тамо догодио и највећи пораст броја становника.
 
Африка је једино подручје у развоју гдје је број гладних у посљедњих 20 година нарастао са 175 милиона на 239.
Број гладних у развијеним земљама такође је нарастао с 13 милиона мјерених 2004- 2006. године на 16 милиона измјерених ове године.

Организације УН-а упозоравају свјетске лидере да поједини региони нису испунити циљ који су усвојили, указујући да је повећање продуктивности пољопривреде и доступност хране кључно за смањење глади.

Семберија инфо