Великом броју људи није јасна разлика између психијатра, психолога и психотерапеута, па стога не чуди што у ситуацији, кад се јаве одређене менталне сметње, влада конфузија и особа не зна од кога да затражи помоћ.
 
Многи лажни психотерапеути, који без универзитетског образовања, себе представљају стручњацима или популарно лајфкоучима, са завршеним курсом из психологије, могу бити погубни за поједине пацијенте, јер погрешан савјет често води у нежељеном правцу, а неријетко се не либе и да дају терапију.
 
Многи лажни психотерапеути, који без универзитетског образовања, себе представљају стручњацима или популарно лајфкоучима, са завршеним курсом из психологије, могу бити погубни за поједине пацијенте, јер погрешан савет често води у нежељеном правцу, а неретко се не либе и да дају терапију.

Разговор Гордане Стијачић са проф. др Владимиром Дилигенским

„Већина људи, дође код неких лајфкоуча или психотерапеута не знајући о чему се ради и често ти људи не умеју да дођу до краја и дијагностике“, наглашава проф. др Владимир Дилигенски, гост Јутарњег програма РТС-а.
 
Прво, психијатар је љекар. Завршио је медицински факултет и завршио је специјализацију из психијатрије. То су људи који су обучени да брзо препознају врло озбиљна обољења и знају којим терапијским средствима располажу и могу одмах да крену да лијече такве пацијенте.
 
„Нажалост, дешава се да људи који се баве психотерапијом не успеју да препознају нека врло озбиљна обољења, на пример депресију. Мисле да је то нека обична, мала депресија и крену са психотерапијом, а то иде све горе и горе. Опасност суицида је велика, тако да је незнање и један јавашлук врло опасна ствар за пацијенте“, додаје професор.
 
Код нас, као и свуда у свијету, постоји стигматизација људи да одлазак код психијатра значи да им нешто много фали, а ићи код психолога је нешто блажег облика и није тако опасно. Проблем је и у томе што психијатара нема довољно. Само у Сједињеним Америчким Државама недостаје 22.000 психијатара.
 
Професор савјетује да уколико смо се обратили психологу или психотерапеуту и послије двије, три сеансе не осјећамо да је дошло до било каквог напретка или да се још лошије осјећате, најбоље је обратити се психијатру.
 
„Људи дођу доста касно. Када су изгубили силно време или добили терапију која није адекватна. Не може се све лечити само психотерапијом. Наравно, сви ми радимо психотерапију. Ви кад дате лек и то је психотерапија. Психотерапија је нешто што је неизбежно за сваког терапеута. Ево, имам скорије примере људи који иду у манастире да се лече молитвом, а имају озбиљне психотичне поремећаје. То је апсолутно губитак времена, и на крају ипак морају да дођу до психијатра да би добили адекватну терапију“, истиче др Дилигенски.
 
Код психијатра сте пацијент, код психолога и психотерапеута клијент. Лијекове има право да препоручи само психијатар. Поред тога, психотерапеути не могу да лијече психозе, али психолози су врло корисни из више аспеката, првенствено што раде дијагностику, јер на основу тестовног материјала који они раде психијатри добијају врло прецизну дијагнозу, истиче гост Јутарњег програма.
 
„Психолози раде и психотерапију, међутим, тамо где је потребна медикаментозна терапија они не би требало да се у то мешају и заиста могу да направе неку грешку“, сматра професор.
 
„Психотерапијом могу да се баве сви који заврше обуку и који имају интересовања, али то не значи да су они лоши. Један наш стари професор је говорио да су аматери некада много бољи психотерапеути од професионалаца, јер иду широко и имају слуха и времена да саслушају пацијента. А нама је највећи проблем време, јер за кратко време треба поставити дијагнозу“, напомиње професор др Владимир Дилигенски.
​
(Глас Српске)