ДАНАС СЕ СЛАВИ ЈОВАЊДАН
Данас многи у вјерници у нашим крајевима славе Светог Јована Крститеља, у народу познат као Јовањдан. Јовањдан се обиљежава дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.
„Ја вас крстим водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, ријечи су светог Јована при крштењу народа у ријеци Јордан, гдје је људе позивао на покајање.
Свети Јован је у народу добио својеврсну биографију, па се отуда и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер и још сијасет других имена.
Посљедњи пророк до Исуса, свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте, Јордана…
Поред тога што овог свеца славе као свог заштитника метлари и дрвосјече, у народу се на данашњи дан посебно слави дан кумства и побратимства, два духовна сродства, двије праве народне институције које су у народу изузетно поштоване.
Ове двије значајне духовне вриједности су оличене у Светом Јовану, куму Божијем. У народу се сматра да је духовно сродство јаче од оног по крви и млијеку, зато је свети Јован посебно поштован не само у обредима, већ и у клетвама и заклетвама.
Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.
Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу.
Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовањдан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало вјеровање да се крштење и вјенчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.
За Јовањдан не постоје посебни обичаји осим, уз резање колача и освјештања куће вјерника који славе овај дан, прање иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, послије јутрења, на ријеку, канал, бунар и умивале су се.
У неким мјестима обичај је да се на Јовањдан дјеца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за вријеме молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.
„Ја вас крстим водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, ријечи су светог Јована при крштењу народа у ријеци Јордан, гдје је људе позивао на покајање.
Свети Јован је у народу добио својеврсну биографију, па се отуда и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер и још сијасет других имена.
Посљедњи пророк до Исуса, свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте, Јордана…
Поред тога што овог свеца славе као свог заштитника метлари и дрвосјече, у народу се на данашњи дан посебно слави дан кумства и побратимства, два духовна сродства, двије праве народне институције које су у народу изузетно поштоване.
Ове двије значајне духовне вриједности су оличене у Светом Јовану, куму Божијем. У народу се сматра да је духовно сродство јаче од оног по крви и млијеку, зато је свети Јован посебно поштован не само у обредима, већ и у клетвама и заклетвама.
Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.
Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу.
Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовањдан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало вјеровање да се крштење и вјенчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.
За Јовањдан не постоје посебни обичаји осим, уз резање колача и освјештања куће вјерника који славе овај дан, прање иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, послије јутрења, на ријеку, канал, бунар и умивале су се.
У неким мјестима обичај је да се на Јовањдан дјеца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за вријеме молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.
