Љубав је највећа кад се највише прашта

Свуда у свијету људи воле, плешу за љубав, пишу пјесме и приче о љубави, причају легенде и митове о љубави.  Свуда и у сва времена људи  су живјели и живе  за љубав, жуде за љубављу, убијају за љубав и умиру за љубав. Као што је велики пјесник Волт Витмен рекао, “Ох, све бих ставио на коцку због тебе“. 

,,Говорити о љубави значи већ помало вољети“, каже Јован Дучић, а један диван цитат, који се не везује уз само једно име аутора, каже: ,,Нико се не заљубљује по избору, него из случајности; нико не остаје у љубави случајно, него радом и нико се не одљубљује случајно, него по властитом избору“.
 
Наше друштво велики нагласак ставља на осјећања и спонтаност. Уче нас да бисмо увијек требали да слиједимо властите осјећаје и да чинимо оно што нас усрећује. Међутим, осјећаји су врло промјењиви, а и пролазни. Права љубав је, како указују они искуснији,  попут звијезде Сјеверњаче - то је константа, сигурна и истинита. Кад год смо изгубљени и збуњени снагу можемо пронаћи у љубави коју смо изабрали, љубав за коју смо одлучили да је већа и потпунија од свих. 

Љубав је пуно више од случајног, еуфоричног осјећаја, а права љубав није увијек пахуљаста, слатка и умиљата. Врло често права љубав има заврнуте рукаве, а зној капље низ чело, јер тражи од нас да радимо тешке ствари: да опраштамо једни другима, подржавамо снове једни других, утјеха смо у временима туге и бриге за породицу. Ми једноставно не можемо напустити брод сваки пут кад се у браку дигне бура, јер права љубав је кад се заједно преброде животне олује.
 
Психолог Слађана Цвјетковић, трансакциони аналитичар-савјетник и психотерапеут у супервизији каже да се данашње брачне заједнице најчешће склапају када су партнери у фази заљубљености, када се у потпуности и не познају.                                                                                                                                       
- Скидање ,,ружичастих наочара“ нас суочава са партнером у његовом реалитету, а задатак који је сада пред партнерима је да се прилагоде једно другоме и прихвате једно друго са свим врлинама и манама, што је најчешће узрок првих проблема и криза. Са друге стране, неусклађена очекивања од брака, обавезе које доноси, као и њихова подјела, затим, различити погледи на начин васпитавања дјеце, организација заједничког/слободног времена, однос према финансијама, професионалном ангажману, примарним породицама итд, свакако су извори потенцијалних проблема ако их партнери, бар начелно, на вријеме не размотре, указује Слађана Цвјетковић, савјетујући да су отворени разговори о томе како се види заједничка будућност, живот, уочавање различитих гледишта на њих, разматрање различитих опција у њиховом рјешавању, усаглашавање ставова и слично, добра превенција брачних проблема.
– Није довољно само вољети, потребно је знати показати љубав, али показати на начин да партнер разумије, каже Слађана Цвјетковић.                                                                                                                                                 

И за крај, још мало Дучићевих размишљања о љубави: ,,Људи који у љубав уносе превише срца мање страдају, јер срце све прочишћује и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке јер је тада љубав сведена на најмању могућу мјеру. Никоме се не робује мрачније него самоме себи, јер наша себичност - то је тамница под земљом на којој нема прозора. За пуну срећу у љубави треба бити несебичан и према себи мање осјетљив. Љубав је великодушна и само стога људи кажу да је слијепа. Она никада није слијепа да не би видјела нечије недостатке, али је племенита и душевна, јер ипак све сматра мањим од љубави. Љубав је као и владалац: највиша кад највише прашта.“ 

Семберске новине/М.Решидовић