НИКОЛА ТЕСЛА - ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ОСВИЈЕТЛИО СВИЈЕТ :: Semberija INFO ::

 

НИКОЛА ТЕСЛА - ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ОСВИЈЕТЛИО СВИЈЕТ


Никола Тесла, један од највећих умова у историји свјетске науке, дао је огроман допринос технолошком напретку  и науци као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, вишефазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Рођен је у Смиљану 10. јула 1856. године у породици православног свештеника. Посновну школу похађао је у Смиљану и Госпићу, а  Реалну гимназију у Госпићу. Године 1870. Уписује Високу реалну гимназију у Карловцу. Ову школу завршава 1873. године, а двије године касније одлази у Грац гдје студира на Политехничкој школи. Године 1880. Уписује студије филозофије природе на Универзитету у Прагу.  

Теслино прво запослење

Године 1881. Тесла се сели у Будимпешту где се запошљава у телеграфској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија“. Тесла је при отварању телефонске централе 1881. године постао главни телефонијски техничар у компанији. Ту је изумио уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Будимпештанском парку се Тесли јавила идеја о рјешењу проблема мотора на наизменичну струју без комутатора, док је шетао са пријатељем и рецитовао Гетеовог „Фауста“, а онда изненада почео штапом по пијеску да црта линије сила обртног магнетског поља. За два наредна мјесеца је разрадио скице многих типова мотора и модификација које ће пет година касније патентирати у Америци.

Осим у Будимпешти, Тесла је пар година радио и у Паризу и Стразбуру. У САД одлази 1884. године.

Прелазак океана са препоруком Едисону

Тесла је дошао у Америку 6. јуна 1884. године у Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора. У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих,  други је овај млади човек“. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успјешно рјешавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмјерне струје Едисонове компаније.

Разлаз с Едисоном

Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000 долара кад све буде успјешно завршено и направљено. Тесла је радио око  годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донио неколико патената који су потом зарадили невјероватан профит. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000 долара, Едисон му је одговорио: „Тесла, ви не разумијете наш амерички смисао за хумор“ и погазио своје обећање. Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10 долара недјељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан. Тесла је моментално дао отказ.
 

Едисон је као добар бизнисмен зарађивао новац коришћењем својих једносмјерних генератора струје који су били веома скупи за постављање и одржавање. Било је потребно и по неколико станица једносмјерне струје да би се обезбиједила једна градска четврт, док је Теслин генератор наизмјеничне струје био довољан за снабдијевање комплетног града. Увидјевши ефикасност Теслиних патената, Едисон је користио разне начине да увјери јавност како је та струја опасна. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизмјеничне струје што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, те тим побио предрасуде штетности наизменичне струје.

Теслина смрт

Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела 7. јануара1943. године у 87. години живота. Званично је забиљежено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живјели“.

Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаје још веће“. Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. Послије службе тијело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извјештаче. На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свијету у пратњи словеначког хора Слован и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда српску песму ,,Тамо далеко“. Остао је забиљежен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фјорела Хенрија Лагвардије. Касније 1943. године Врховни суд САД вратио је Тесли право на патент 645.576, признајући му првенство на патент радија. Убрзо по Теслиној смрти ФБИ је затражио од Усељеничке службе одузимање свих покојникових личних ствари и докумената, иако је Тесла био амерички држављанин. Касније је Министарство одбране контактирало ФБИ, а Теслина документа проглашена врхунском тајном. Сва Теслина лична имовина по налогу Едгара Хувера и предсједникових савјетника добила је етикету „веома повјерљиво“ због природе Теслиних открића и патената.

Почасни докторати и ордени

Николи Тесли су додијељени сљедећи почасни докторати: Техничка школа, Беч, 1908.,
Универзитет у Београду, 1926., Универзитет у Загребу, 1926., Техничка школа, Праг, 1936., Техничка школа, Грац, 1937., Универзитет у Поатјеу, 1937., Техничка школа, Брно, 1937.,  Унитерзитет у Паризу, 1937., Политехничка школа, Букурешт, 1937. Универзитет у Греноблу, 1938. и Универзитет у Софији, 1939.

Додијељени су му ордени: Орден Светог Саве, ИИ класе, Србија, 1892., Орден независности Црне Горе, 1895., Орден Светог Саве, И класе Краљевина СХС, 1926.,
Орден Југословенске круне, 1931., Орден белог орла, И класе, Краљевина Југославија, 1936., Орден бијелог лава, И класе, Чехословачка, 1937., Медаља Универзитета у Паризу, 1937. и  Медаља Универзитета Св. Климент, Софија, 1939.

Најважнији проналасци Николе Тесле

Од 1943. године Тесла се сматра проналазачем радија, који је предложен у патенту предатом Патентном бироу САД 20. марта 1900. године.  Прије тога се првенство у овом проналаску давало Марконију, који је имао више пословног духа. Измислио је електрични асинхрони мотор са полифазним алтернатором, са три фазе у облику звијезде, и са комутатором. Никола Тесла је користио јонизоване гасове за трансформацију електричне енергије на принципима Волте, Херца и Фарадеја, а по законима индукције. Био је главни промотер технике преноса електричне енергије наизмјеничном струјом. Године 1889. заинтересовао се за високе фреквенције и реализовао генератор фреквенције од 15 килохерца. Почев од 1896. године, експериментисао је са даљинским управљањем. Развио је Теслину бобину, на принципу Херцовог осцилатора, што је био први пројектовани одашиљач таласа. Тиме је поставио темеље телеаутоматике. Имао је идеју да ће се једнога дана бежичном телеграфијом управљати возилима без посаде удаљеним стотинама километара. Начинио је два пловећа објекта којима се управљало телекомандама, од којих је један могао да рони. Његови патенти из 1895. године  су у ствари спецификације торпедног чамца без посаде, који би носио шест торпеда дугих 4 метра и 20 цантиметара.
 

Дуг и плодан Теслин истраживачки рад уродио је великим бројем изума који припадају групи изузетно вриједних рјешења за напредак технике, од којих су многи били толико испред свога времена да се може рећи да ни данас не можемо у потпуности да сагледамо све њихове вриједности и последице.

Аутор је више од 700 патената ( 112 у области електротехнике), који су регистровани у 25 земаља. Његови најзначајнији патенти везани су за откриће тзв. Теслиног трансформатора, Теслиног калема, асинхроног и синхроног мотора, обртног магнетног поља и вишефазног система. Изузетно значајан допринос дао је примјени наизмјеничне струје чиме је омогућио знатно ефикаснији и лакши пренос електричне енергије на даљину.

Николи Тесли у част Међународна јединица мјере за густину магнетног флукса ( магнетну индукцију) добила је име тесла.

Семберија инфо