Много је обичаја који се практикују поводом данашњег великог хришћанског празника.

У Семберији и окружењу најраспротрањенији обичај је прављење ивањдањског вјенчића који се ставља на куће, зграде и капије. У посљедње вријеме неки вјенчић ставе и на свој аутомобил. Вјенчићи од ивањске - Јованове траве обично праве дјевојке и украшавају га и другим цвијећем, убраним у дворишту или пољу. Обичај је у нашем окружењу да се у вјенчић, који се ставља на кућу, обавезно уплете и струк бијелог лука, који, како неки тврде, штити чељад од злих сила. Ивањдањски вијенац се качи изнад или са десне стране кућних врата. Вјерује се да ће он да штити дом од несреће током цијеле цијеле године.

Још један обичај, који се већ дуже вријеме не практикује у Семберији и на Мајевици, је изношење тканих, вунених ствари на Ивањдан на сунце да би га, како се каже, ивањдањско сунце осунчало.

Најчешће су, на данашњи дан, изношени ћилими, шаренице и друге ткане, вунене ствари које су се користиле у домаћинству.

По броју и љепоти шара, на изатканом ћилиму, момци, а и њихове мајке су оцјењивали вредноћу и спретност дјевојке која их је урадила.

Оцјењивао се и број изатканих покривача и прекривача. Она дјевојка која је имала више такве ,,спреме'' била је пожељнија за удају.

Сада је права ријеткост да се на Ивањдан у неком дворишту у Семберији и на Мајевици може видјети да је двориште ,,украшено'' ћилимима и шареницама. Све се промијенило, ријетко ко у свакодневној употреби користи ћилим, а и они који га имају не могу га данас осунчати, јер је облачан дан, уз најаву кише.