ГОДИШЊИЦЕ: УВОЂЕЊЕ ГРЕГОРИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА
Прије 438 година, 24. фебруара 1582. године, папа Гргур XIII. је, по савјету њемачког астронома Кристофера Клавиуса и напуљског астронома и физичара Алојзија Лилиуса, објавио реформу до тада важећег Јулијанског календара папинском булом ,,Inter Gravissimas“. Нови календар добио је име по папи Гргуру (Грегоријански календар) и данас је у употреби као примарни или секундарни календар у готово свим крајевима свијета.
О чему се заправо ради и зашто је проведена реформа календара?
Наиме, проблем је код сваког рачунања времена у томе што Земља не обиђе Сунце тачно за 365 дана, него постоји још неки остатак. Тај остатак износи 5 сати, 48 минута и приближно 45 секунди. Стари Јулијански календар рјешавао је тај проблем увођењем преступне године, чиме се добије један пуни дан сваке четврте године. Проблем је што је тиме година коригована на дужину од 365 дана и 6 сати, што је више за 11 минута и 15 секунди.
Тих 11 минута и 15 секунди нагомилавало се сваке године током кориштења Јулијанског календара, па је до 1582. настао вишак дана, који се чак примијетио и у помјерању годишњих доба.
Папина була којом је уведен нови календар садржавала је одредбе којима се настојала исправити грешка у износу од 0,002 одсто у трајању године.
Из календара је изостављено десет дана, тако да је послије четвртка 4. октобра 1582. године слиједио петак 15. октобар 1582. године.Једна од одлука је и да ће 1. јануар бити први дан у години.
Реформисани календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португалија и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на Грегоријански календар много касније, у просјеку с 200 година одгађања. На примјер, у Шведској је 1712. године приликом преласка употријебљен једини пут у историји датум 30. фебруар. Православне земље прихватиле су Грегоријански календар тек у 20. вијеку. Стари Јулијански календар данас још употребљавају Руска, Српска, Антиохијска, Грузијска, Црногорска и Македонска православна црква, Јерусалимски патријархат и неки манастири на Светој гори у Грчкој.
Занимљиво је да је разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара, од десет дана у Гргурово доба, до данас нарасла на тринаест дана, а око 2100. године нарашће на четрнаест дана.
Због свих тих размимоилажења историчари увијек морају пазити на датумске ралике у односу на то када је која земља прихватила нови календар.
Портал Семберија инфо - М. Решидовић
О чему се заправо ради и зашто је проведена реформа календара?
Наиме, проблем је код сваког рачунања времена у томе што Земља не обиђе Сунце тачно за 365 дана, него постоји још неки остатак. Тај остатак износи 5 сати, 48 минута и приближно 45 секунди. Стари Јулијански календар рјешавао је тај проблем увођењем преступне године, чиме се добије један пуни дан сваке четврте године. Проблем је што је тиме година коригована на дужину од 365 дана и 6 сати, што је више за 11 минута и 15 секунди.
Тих 11 минута и 15 секунди нагомилавало се сваке године током кориштења Јулијанског календара, па је до 1582. настао вишак дана, који се чак примијетио и у помјерању годишњих доба.
Папина була којом је уведен нови календар садржавала је одредбе којима се настојала исправити грешка у износу од 0,002 одсто у трајању године.
Из календара је изостављено десет дана, тако да је послије четвртка 4. октобра 1582. године слиједио петак 15. октобар 1582. године.Једна од одлука је и да ће 1. јануар бити први дан у години.
Реформисани календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португалија и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на Грегоријански календар много касније, у просјеку с 200 година одгађања. На примјер, у Шведској је 1712. године приликом преласка употријебљен једини пут у историји датум 30. фебруар. Православне земље прихватиле су Грегоријански календар тек у 20. вијеку. Стари Јулијански календар данас још употребљавају Руска, Српска, Антиохијска, Грузијска, Црногорска и Македонска православна црква, Јерусалимски патријархат и неки манастири на Светој гори у Грчкој.
Занимљиво је да је разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара, од десет дана у Гргурово доба, до данас нарасла на тринаест дана, а око 2100. године нарашће на четрнаест дана.
Због свих тих размимоилажења историчари увијек морају пазити на датумске ралике у односу на то када је која земља прихватила нови календар.
Портал Семберија инфо - М. Решидовић
