Цијена унце злата порасла је први пут изнад 1.500 евра. Глобалне несигурности око корона вируса и његове економске посљедице отјерали су улагаче у такозвана сигурна уточишта, попут племенитих метала.

– Посљедње појачање подстакнуто је забринутошћу због вируса короне – каже стручњак Карстен Фриш из Цоммерзбанк. Све већи број нових инфекција изван Кине посебно забрињава улагаче, , пише портал Банкар.ме.
Као резултат, економске бриге ће се вероватно повећати широм свијета, а централне банке “остају на акцелератору”, додаје Фриш. Њемачке државне обвезнице и швајцарски франак, којима се већ три године тргује на највишем нивоу у односу на евро, такође су имали користи од тог развоја.

Монетарна политика главних централних банака већ неко вријеме погодује тренду цијена. Злато не генерише камату, већ се њиме тргује као бројем 1 за заштиту од инфлације на финансијским тржиштима. Будући да конкурентски производи попут сигурних државних обвезница или штедних књижица заправо не стварају никакве или чак стварају негативне каматне стопе, а истовремено инфлација у зони евра износи 1,4 одсто, улагачи се сада кладе на тржиште злата у нади да ће тамо избјећи дјевалвацију куповне моћи.

Исто се односи и на доларску зону, гдје камата још увијек може бити повећана, али далеко да је довољно да надокнади инфлацију која је у јануару порасла на 2,5 одсто. Као резултат, реална каматна стопа наставља да падати, што је, према Фришу, још један аргумент за племенити метал.

(српскаинфо.цом)