Постоје различите методе успављивања, а једна од најпознатијих о којој се често говорило је такозвана бијела бука. Ипак, у посљедње вријеме се спомиње и ружичаста бука, која је новија, успјешна метода за којом посежу родитељи.

Бијела бука је једноличан звук, док ружичаста бука представља варијанту бијеле буке која производи дубоке, богате и монотоне звукове.

Савршени примјери ружичасте буке су звукови откуцаја срца, звукови морских таласа, лупкање кишних капљица или шуштање лишћа на дрвећу. Ружичаста бука је њежнија за уши и боља опција за помоћ при смиривању и успављивању бебе.

И бијела и ружичаста бука су сигурне за бебу ако узмемо неколико ствари у обзир.
​
Најприје, треба да припазимо на јачину звука. Идеална јачина је отприлике једнака звуку воде у кабини за туширање. Све што је гласније од тога може да штети осјетљивом слуху новорођене бебе.
 
Полегните главу на мјесто на ком беба спава како би провјерили да ли је јачина звука пријатна. Друга важна ствар је да смјестите извор буке на сигурну удаљеност од бебе која би требало да буде неколико корака удаљена од ње, на примјер, смјештена на ноћни ормарић или комоду који су удаљени од креветића у којем беба спава.
 
Можете да пронађете плишане играчке које унутар себе имају механизме који производе буку, уређаје попут стоних сатова и разне ЦД-ове.