Јагма за мед иако килограм кошта 20 КМ
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако је годинама уназад у љетним мјесецима владала мала потражња за медом и пчелињим производима, овог пута, и поред веће цијене, тражи се тегла више.
Како је рекао Горан Мирјанић, професор на Пољоприведном факултету у Бањалуци и дугогодишњи пчелар, ранијих година у љетним мјесецима јако мало се тражио мед, док је ове године ситуација тотално другачија.
"И поред тога што сам у претходном периоду морао да коригујем цијену меда с 15 на 20 КМ по килограму, јако је велика потражња, а посебно наших људих из дијаспоре", казао је Мирјанић.
Што се тиче овогодишњих приноса, истиче да је ово једна од лошијих година те да се само у неким подручјима пчелари могу похвалити добрим приносима.
"Одмах се то одразило на поскупљење меда, јер досад је коштао од 15 до 20 КМ, док сада то прелази 20 КМ с тенденцијом раста", истиче Мирјанић за "Независне новине".
Буде ли се наставио тренд лоших климатских прилика, које директно утичу на принос меда, а индиректно и на принос осталих пчелињих производа, истиче, мораће додатно повећати цијену.
Како је појаснио, пчелари би требало да воде рачуна да цијену, када дође до велике производње меда, врате као што је некад била - од 12 до 15 КМ по килограму.
Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, каже да док с једне стране влада несташица, с друге стране влада никад већа потражња за медом и производима од меда, чему је у великој мјери допринијела пандемија.
"Ове године је потражња већа него икада, иако су пчелари морали повећати цијену управо због јако лоших приноса", казао је Барашин за "Независне новине". Како је рекао, потражња за медом је повећана од појаве вируса корона, која се наставила и ове године.
"Ранијих година мед и пчелињи производи скоро да се нису ни продавали у љетним мјесецима, али сада да је готова идентична потражања у свим мјесецима", казао је Барашин.
Ове године честе падавине, а потом високе температуре довеле су до тога да је количина изврцаног меда у Босни и Херцеговини с некадашњих 10 до 15 килограма по кошници, сада спала на једва пет килограма.
Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара ФБиХ, истиче да је ово још једна катастофална година што се тиче приноса меда, али да је ове године забиљежен пораст цијене.
"Сама потражња диктира цијену, па стога не чуди да је цијена меда сада већ 20 КМ, а може се очекивати да опет дође до раста", казао је Дељо за "Независне новине".
Истиче да су овогодишњи приноси само у траговима, те да значајне количине бх. пчелари нису имали.
"Имали смо током прољећа кишне периоде и вјетрове, након чега је настао значајан период који су пчеле искористиле за свој развој. Ипак, након тога је дошао нагли преображај и скок температура", рекао је Дељо.
Независне новине
Како је рекао Горан Мирјанић, професор на Пољоприведном факултету у Бањалуци и дугогодишњи пчелар, ранијих година у љетним мјесецима јако мало се тражио мед, док је ове године ситуација тотално другачија.
"И поред тога што сам у претходном периоду морао да коригујем цијену меда с 15 на 20 КМ по килограму, јако је велика потражња, а посебно наших људих из дијаспоре", казао је Мирјанић.
Што се тиче овогодишњих приноса, истиче да је ово једна од лошијих година те да се само у неким подручјима пчелари могу похвалити добрим приносима.
"Одмах се то одразило на поскупљење меда, јер досад је коштао од 15 до 20 КМ, док сада то прелази 20 КМ с тенденцијом раста", истиче Мирјанић за "Независне новине".
Буде ли се наставио тренд лоших климатских прилика, које директно утичу на принос меда, а индиректно и на принос осталих пчелињих производа, истиче, мораће додатно повећати цијену.
Како је појаснио, пчелари би требало да воде рачуна да цијену, када дође до велике производње меда, врате као што је некад била - од 12 до 15 КМ по килограму.
Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, каже да док с једне стране влада несташица, с друге стране влада никад већа потражња за медом и производима од меда, чему је у великој мјери допринијела пандемија.
"Ове године је потражња већа него икада, иако су пчелари морали повећати цијену управо због јако лоших приноса", казао је Барашин за "Независне новине". Како је рекао, потражња за медом је повећана од појаве вируса корона, која се наставила и ове године.
"Ранијих година мед и пчелињи производи скоро да се нису ни продавали у љетним мјесецима, али сада да је готова идентична потражања у свим мјесецима", казао је Барашин.
Ове године честе падавине, а потом високе температуре довеле су до тога да је количина изврцаног меда у Босни и Херцеговини с некадашњих 10 до 15 килограма по кошници, сада спала на једва пет килограма.
Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара ФБиХ, истиче да је ово још једна катастофална година што се тиче приноса меда, али да је ове године забиљежен пораст цијене.
"Сама потражња диктира цијену, па стога не чуди да је цијена меда сада већ 20 КМ, а може се очекивати да опет дође до раста", казао је Дељо за "Независне новине".
Истиче да су овогодишњи приноси само у траговима, те да значајне количине бх. пчелари нису имали.
"Имали смо током прољећа кишне периоде и вјетрове, након чега је настао значајан период који су пчеле искористиле за свој развој. Ипак, након тога је дошао нагли преображај и скок температура", рекао је Дељо.
Независне новине
