Млади су битан фактор за развој и напредак сваке државе. Међутим, у данашњим временима млади тога нису свјесни. Они су ти који у својим рукама држе будућност наше планете, на својим леђима носећи велику одговорност према истој, али и према цијелом људском роду.

Наиме, ту се јавља и питање Да ли су млади спремни да преузму будућност у своје руке? О овој теми људи не говоре много, а она је од великог значаја. Младим генерацијама неопходно је створити услове за квалитетно образовање, дати им повољан положај у друштву, право на изношење ставова, а све то у циљу припреме за надолазеће животне задатке који ће бити много тежи и захтјевнији. Када младе генерације дођу на снагу, њихове одлуке диктираће животе других. С обзиром на то, морају бити подучени како да буду разумни, размишљају здраво и да у доношењу одлука имају у виду корист широких народних маса, а не само личну.

Прича о овој теми изазива додатни страх код насљедника наше планете. Храброст је заправо особина коју треба пробудити у младима. Треба им дати вјетар у леђа који ће их подстаћи да ризикују и истрају у својим циљевима и борби за правду и боље сутра.

Међутим, тема о којој се данас веома често говори јесте да надолазеће генерације представљају једно велико разочарење. Показују најгоре особине које људи посједују - лијеност, незаинтересованост, некултуру, те оно најшокантније – жестоки материјализам. Материјализам одузима све дозе људскости и осјећајности. "Мудар човек требало би да има новац у својој глави, али не у свом срцу!" ријечи су ирског сатиричара Џонатана Свифта, које нажалост представљају супротност ставовима већине младих данашњице.

Расизам и национализам такође доносе забринутост старијима. Млади још увијек нису свјесни колико су ове двије ствари лоше по све нас. Живимо у двадесет и првом вијеку, те би ови појмови требало да представљају само двије ријечи које су обиљежиле један трагичан период у животима наших предака и ништа више од тога. Ове теме требало би да буду давна прошлост и завршено поглавље једне застрашујуће књиге, али ни то данас није тако. Због расизма и национализма у прошлости су вођени ратови, животи губљени, а све то ни због чега. Оно што нове генерације у будућности треба да пропагирају је управо то да људи не треба да се дијеле по боји коже или нацији којој припадају, већ треба да схвате да смо сви ми само људи од крви и меса.

Нада посљедња умире – говоре наши стари и тиме се воде. Они упркос свему улажу наду у боље сутра, а то боље сутра су нико други до ми, млади. Поред будућности цјелокупног друштва, сваки појединац пажњу мора обратити и на самога себе. У животу се ништа не добија олако, за све је потребно пролити зној и сузе, дати душу и срце и тек онда ћемо бити задовољни собом. Када смо задовољни собом, онда сами себи стварамо подстицај који је јачи од свега. Као што рече Абрахам Линколн: 
​
„НАЈБОЉИ НАЧИН ДА ПРЕДВИДИТЕ БУДУЋНОСТ ЈЕ ДА ЈЕ СТВОРИТЕ!“
 
Александра Голић
ЈУ Гимназија "Филип Вишњић" Бијељина, I-3