Свет остаје на младима. Али, поставља се једно питање: "Да ли су млади спремни да носе будућност овог полууништеног света на својим леђима?"

Генерација коју називамо децом одрастају у времену превазилажења национализма и расизма. Уз одређен број изузетака, деца су од малена учена поштовању, како својих, тако и других обичаја и начина доживљавања света око себе. Образ и поштовање су увек на првом месту.

Демократија је предмет који је у систему образовања подарио истој тој деци шансу да се упознају са својим обавезама и правима. Због упознавања својих права веома рано стичу своје ја и то није мана. Самоувереност и самопоштовање су пут до успеха.

У данашње време, сви се крећемо у медиокритету који је закуцао границе наших могућности. Млади својим знањем стеченим како у школским клупама, тако и ван школе, у својим приватним животима, боре се да сруше границе које задржавају дечију креативност.

Ми смо писци наших живота, свака страница је нова могућност, нова победа и нови дан. Од свега тога настаје књига која нас чини великим и славним. Књига са дебелим корицама и великим називом „Будућност“. Сматрам да можемо учинити много више од онога што је очекивано. Самим тим што су наше потребе веће, ми тежимо ка томе да реновирамо и улепшамо постављене животне стандарде.

Покушавамо створити будућност која почива на крхотинама рата, народа који пати и доноси погрешне одлуке поткупљени обећањима и ситницама, поткупљена сопственим надама и сновима не гледајући на величину последица. Осуђујете младе због незаинтересованости за будућност, а нисте се питали шта се дешава са младих када се њихове идеје окарактеришу као незреле и неосноване.

Млади траже истину у свету, шансу да свет доживе на свој, јединствен начин. Млади одлазе  у потрази за бољим животом. Лете за својим сновима у нади да једнога дана снови постану стварност. Нама је потребна шанса да покажемо и докажемо одраслима да прилика није само оно сто је постављено, да своје прилике можемо да изградимо сами. Имамо способност да дижемо из пепела и стварамо свет од темеља. Наша будућност је само у нашим рукама.
 
Вања Петровић
Економска школа Бијељина II5