ДАНАС ЈЕ ВОДОВДАН, ВЕЛИКИ ПРАЗНИК - Дан када се види ко је вјера, а ко невјера
Видовдан је непокретни вјерски празник кога празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква 28. јуна и један од највећих српских празника. Спада у непокретне празнике, а по старом календару је 15. јуна. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка XX вијека слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих
српских мученика.
О поријеклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана, односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида донијели са
собом њемачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. Међутим, треба имати у виду да су у Полабљу, гдје је, такође, поштован Световид, његова светилишта махом замијењена црквама посвећеним светом Виту.
По трећој интерпретацији, и могуће највјероватнијој, у питању је остатак Западног хришћанства из времена док је међу Србима био јачи утицај Рима, него Цариграда. Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обиљежава 15. јуна и посвећен је светом Виду, а сам култ светог Вида је био врло јак међу јужнословенским
римокатолицима. На то упућује истовјетност у датуму (28. јун је 15. јун по старом календару) и одсуство култа овог ранохришћанског светитеља у православном хришћанству.
И данас по католичком Јадранском приморју постоји обиље топонима и храмова који носе име светог Вида, а свети Вид је и заштитник града Ријеке, која Видовдан (15. јун) обиљежава као дан града.
Потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска нова година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара.
По интерпретацији која се везује за традицију и мит Косовског боја, судар двију војски на Косову пољу је требало да се деси на дан када треба да се види ко је вјера, а ко невера. По том миту се од тада тај дан назива Видовданом.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка XX вијека слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих
српских мученика.
О поријеклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана, односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида донијели са
собом њемачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. Међутим, треба имати у виду да су у Полабљу, гдје је, такође, поштован Световид, његова светилишта махом замијењена црквама посвећеним светом Виту.
По трећој интерпретацији, и могуће највјероватнијој, у питању је остатак Западног хришћанства из времена док је међу Србима био јачи утицај Рима, него Цариграда. Видовдан је фиксни празник који Римокатоличка црква обиљежава 15. јуна и посвећен је светом Виду, а сам култ светог Вида је био врло јак међу јужнословенским
римокатолицима. На то упућује истовјетност у датуму (28. јун је 15. јун по старом календару) и одсуство култа овог ранохришћанског светитеља у православном хришћанству.
И данас по католичком Јадранском приморју постоји обиље топонима и храмова који носе име светог Вида, а свети Вид је и заштитник града Ријеке, која Видовдан (15. јун) обиљежава као дан града.
Потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска нова година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара.
По интерпретацији која се везује за традицију и мит Косовског боја, судар двију војски на Косову пољу је требало да се деси на дан када треба да се види ко је вјера, а ко невера. По том миту се од тада тај дан назива Видовданом.
