У Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“ отворена је изложба ,,Болница Стобарт - Крагујевац 1915.“, ауторке поставке библиотекарке Татјане Јанковић. Изложба је реализована у сарадњи са Народном библиотеком ,,Вук Караџић“ из Крагујевца, а говори о волонтеркама, предвођеним Мејбел Стобарт, које су за шест мјесеци 1915. године у Крагујевцу збринуле 20.000 пацијената.



На изложби, која у бијељинској библиотеци остаје отворена до  половине марта, представљен је историјат једне од најзначајнијих мисија  у пружању медицинске помоћи обољелим и рањеним војницима, али и цивилном становништву у вријеме Првог свјетског рата. Бројне фотографије и документи, уз до сада непревођена свједочанства особља, дио су ове поставке која прати рад болнице од путовања ка Србији и доласка у Крагујевац, до повлачења са српском војском.

У априлу 1915. године из Енглеске у Крагујевац, њима потпуно непознат град непознате земље, стижу 42 волонтерке, предвођење Мејбел Синклер Стобарт.

-По доласку, чланице мисије поставиле су 62 шатора за рањенике на тркалишту, Вашаришту изнад града, али су убрзо увидјеле да је здравствено стање становништва веома лоше, због чега Мејбел Стобарт предлаже отварање диспанзера у околним мјестима. 

Из свједочанстава особља болнице ,,Стобарт“ читамо да је локално становништво прелазило незамисливо дуга растојања пјешке или на воловским колима, болесни од ,,свакојаких замисливих и незамисливих болести“, како пише Мејбел Собарт. Њена књига ,,Пламени мач у Србији и другдје“, као и ,,Мој дневник у Србији“ Монике Стенли, главне куварице у болници, ,,Писма из болнице  ,,Стобарт““ Мејбел Дирмер, задужене за рубље и ,,Повлачење из Србије“ Олив Олдриџ, најзначајнији су извори за проучавање историјата ове болнице, указује ауторка изложбе Татјана Јанковић.  

​

Треба истаћи да је књига Мејбел Стобарт ,,Пламени мач у Србији и другдје“ на српски језик преведена тек сто година послије објављивања 1916. године, док су остали наведени наслови први пут преведени 2018. године напорима крагујевачке Народне библиотеке. У њима су записана бројна драгоцјена свједочанства, од података о раду болнице, српским војницима и карактеристикама Србије, до свакодневних ситница.

У октобру 1915. године стигла је вијест о предстојећем повлачењу. Дио особља предвођен Мејбел Стобарт креће са српском војском. Болница Стобарт пратила је српску војску приликом повлачења и била је летећа, пољска болница и на одредиште су стигли без икаквих губитака у људству.

Изложбу је отворио директор крагујевачке Народне библиотеке ,,Вук Караџић“ Мирко Демић који је рекао да је ова изложба дио  пројекта који је настао на основу писаних и материјалних свједочанстава непосредних свједока дешавања у позадини фронта Великог рата- учесница хуманитарне британске мисије коју је водила Мејбел Синклер Стобарт, медицинске раднице, књижевнице,  оснивачице Мобилне женске јединице за рањене 1912. године, Лиге женског националног сервиса 1914. године и болнице Стобарт.

-Хтјели смо, у мору изложби којима смо били засути протеклих пар година, а поводом обиљежавања 100 година од завршетка Првог свјетског рата, да направимо искорак, те да укажемо и на женску страну рата, рекао је, између осталог, Демић.

Портал Семберија инфо (М. Решидовић)