Зашто упорно множимо Берлинске зидове :: Semberija INFO ::

 

Зашто упорно множимо Берлинске зидове


Мутан бунар ово вријеме, Марија, немој и ти да га мутиш, ријечи су једног од јунака драме „Берлински зид ‒ Када се ми мртви заиграмо живих” Жељка Хубача, која прича о трагедији двије породице, српске и албанске, идентитету и подјелама... Жељко Хубач своје дјело управо и режира у Српском народном позоришту у Новом Саду. Драматург је Александар Милосављевић, композиторка Ирена Поповић Драговић, сценограф Жељко Пишкорић, костимографкиња Марина Сремац... Премијера је у четвртак, 21. октобра на Камерној сцени СНП-а.

Драмом „Берлински зид” Жељко Хубач, упушта се у нови слој истраживања људске способности за насиље и праштање. Нјегове јунаке у овој новосадској представи играју: Милан Ковачевић, Пеђа Марјановић, Душан Вукашиновић, Марија Меденица, Марко Савић и Нина Рукавина.

– Живимо у времену сваковрсног насиља у којем се свјесно и интензивно подстичу страсти у људима, које нажалост не успијевамо да освијестимо, срљајући притом у све апсурдније сукобе. На примјер, у зависности од тога како данас назовете географски простор у којем се дешава радња „Берлинског зида”: Косово или Косово и Метохија, ви, хтјели то или не, врло лако можете да будете увучени у некакав сукоб. Пристајање многих на такав вид комуникације која замагљује суштину, јесте трагичан усуд овог простора и времена. У таквом свијету способност праштања је постала отрежњујуће катарзична, а када живот и театар имају прилику да се кроз ово осјећање прожму, онда је, чини ми се, тренутак да се упризори ова прича о судбини двије породице на Косову, једне албанске, а друге српске, тачан – каже  Жељко Хубач и објашњава шта се заправо крије иза наслова „Берлински зид”:

– Берлински зид је општеприхваћена метафора подјела. Ми упорно множимо Берлинске зидове у нашим све мањим географским и духовним просторима, подређујемо вриједност живота идеологијама, до истребљења вјерујући у њих, несвјесни да су оне њиховим творцима само алат у разним играма моћи. Покушао сам да овом представом апострофирам које су то животне вриједности којих се тако лако одричемо, приказујући процесе њихове деструкције, да бих тиме јасно освијетлио заблуду.

О заблудама и недоумицама јунака драме „Берлински зид” и о томе зашто су нам њихове судбине данас важне, Жељко Хубач каже:
– У овој драми се говори о нагомиланим сукобима који су унутар породица виђенијих домаћина из Урошевца, Скендера и Велимира, постојали и прије рата на Косову. Рат је само катализатор трагичног разрешења. И без њега исход би био сличан. Та њихова ирационална аутодеструктивност, заједно са историјом, али и мимо ње, урушава животе ликова. Свјестан сам да једном представом не могу да одгонетнем шта нам је то разум толико страшно скривио да га тако страсно одбацујемо, али сам покушао да барем укажем на сву апсурдност тог нашег свевременог аутодеструктивног манира.

Комад „Берлински зид ‒ Када се ми мртви заиграмо живих” писан је у форми која није лака за праћење ове, на наративном нивоу, врло компликоване приче. Сцене су кратке, пуно је „оштрих” односа који се одвијају великом брзином и у којима је неизречено много значајније од изговореног.
– Захваљујући одличним глумцима различитих генерација, који су са нама активно и полемички дијелили све недоумице везане за такав поступак отклона од реализма, али и захваљујући одличној сарадњи са драматургом Александром Милосављевићем и композиторком Иреном Поповић Драговић, чини ми се да смо добили складну цјелину, у којој су сва питања о вриједностима живота која су за мене била важна, а која сам желио да поставим публици овом представом, упућена на сценски убједљив начин –примјећује Хубач и објашњава зашто су га проблеми малог човјека одувијек интригирали:
– Зато што је живот тако кратак, а тако лијеп да га не смијемо без отпора препустити онима који би да га зарад сопствених интереса пониште. Да га маргинализују у својој егоцентричној потреби да се „упишу” у њихову визију историје, не обазирући се на последице и жртве. Један од видова тог отпора јесте и тај мој покушај да кроз театар проговорим о малим људима који су велике жртве бурних историјских турбуленција.


Политика