​Данас проглашење Нобелове награде за књижевност :: Semberija INFO ::

 

​Данас проглашење Нобелове награде за књижевност


Кладионичари највећу предност дају Францускињи Ани Ерно и Норвежанину Јуну Фосеу.

Француска књижевница Ани Ерно једна је од главних кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност ове године, како пише британски „Гардијан”, а добитника ћемо сазнати данас, око 13 часова. Такође, Шведска академија саопштила је да ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму већ да ће добитник бити одликован у својој земљи. Проглашење ће бити пренијето уживо, преко званичних дигиталних канала „Нобелове награде”.

Ипак, кладионичари не одустају ни од Харукија Муракамија, коме поново расту шансе за престижно признање, као ни од канадске пјесникиње Ен Карсон. Шансе су велике и за Канађанку Маргарет Атрвуд, чији је роман „Живот прије човјека” из  1979.  године, недавно први пут код нас објавила „Лагуна”. Затим, за Кенијца Нгуги ва Тионга, велику Људмилу Улицку, чију нову књигу приповједака „О тијелу душе” читамо у издању „Архипелага”, те француску књижевницу Марис Конд, која у својим дјелима истражује афричку дијаспору и колонијална питања.
У игри су и Џамејка Кинкејд, поријеклом са Кариба, и норвешки аутор Јун Фосе. Ипак, кладионичари највећу предност дају Ани Ерно и Јуну Фосеу.

Како наводи Фосеов српски издавач, већ поменути „Архипелаг” (а његову поезију и драме објављује и „Трећи трг”), његове драме и романи преведени су на више од четрдесет свјетских језика, а Јун Фосе је један од најважнијих савремених свјетских драмских писаца. Његове драме игране су у више од 700 позоришта широм света. Фосеов роман „То је Алес” говори о човјеку који је нестао у једном норвешком фјорду. Иза њега је остао само чамац као материјални знак некадашњег присуства, а причу о њему, у форми интензивне исповијести, казује жена с којом је живио.

Ани Ерно (рођена је 1940. године у Нормандији), сматра се једном од највећих живих француских књижевница. Позната је и нашим читаоцима (објављивала ју је својевремено и „Просвета”), а 1997. године посјетила је и Београд, када је представила књиге „Једноставна страст”, „Мјесто под сунцем” и „Нисам изашла из своје ноћи”. Пишући о свакодневном животу, она открива дубље проблеме, посједује прустовски осјећај времена, чије протицање дочарава кроз сјећања на специфичне детаље ‒ музику, новинске чланке, фотографије. Добитница је бројних признања, међу којима су она са именима Маргерит Дирас, Маргерит Јурсенар и Франсоа Моријака, а награду „Ренодо” је примила за књигу „Мјесто”, о сјећањима на дјетињство.

Може се рећи да Ани Ерно ствара аутобиографску прозу која има општи значај и пријемчивост. Она пак сматра да не пише неку личну историју већ да из сопственог искуства гради приче које имају друштвени значај, и да је при том кључно рећи истину. У интервјуу нашем писцу Мићи Вујичићу својевремено је изјавила да је у роману „Године” жељела да напише историју о жени која је издвојена из историје и истовремено уроњена у догађаје своје генерације, да је хтјела да дочара епохе које су прошле кроз њено искуство, као што је она прошла кроз њих. Да је главни лик њене прозе Вријеме, са великим В...

Посљедњи француски писац који је добио ову награду је Патрик Модијано, и то 2014, а прошле године лауреат је била америчка пјесникиња Луиз Глик, „због њеног непогрешивог поетског гласа чија снажна љепота чини појединачну егзистенцију универзалном”, како је саопштила Шведска академија.

Елен Матсон, чланица ове академије, у интервјуу објављеном на веб сајту „Нобелове награде”, објаснила је да жири никада не узима у обзир личне животе писаца већ да се увијек разматра само изузетна литература, што је и био аргумент поводом „Нобела” Петера Хандкеа, у поређењу са његовим нетипичним политичким ставовима.
„Добитник треба да буде неко ко пише сјајну литературу, чија дјела зраче посебном снагом која се испољава у свим његовим књигама. Свијет је пун врло добрих, одличних аутора, али потребно је нешто више да би се био лауреат. Тешко је објаснити шта је то. То је нешто са чим сте рођени, мислим. Романтичари би то назвали божанском искром”, рекла је Елен Матсон.

До сада су ту божанску искру углавном имали кандидати на које је мало ко рачунао, било је до сада пуно изненађења. Узбуђење ће расти док чекамо новог добитника најважније књижевне награде.


​Агенције